Režija: Dan Curtis
Uloge: Karen Black, Robert Burton, John Karlen
Više o fimu: http://www.imdb.com/title/tt0073820/
Insert: http://www.youtube.com/watch?v=IU572Zqef80
Pogledajte još: Cat's Eye (1985)
Nešto ovakvo zaista prija kao melem na žive rane posle gledanja novih „vrhunskih“ horor filmova. U pitanju je film sastavljen iz tri priče, veoma originalno zamišljen, jer u svakoj priči glumi ista glumica, Karen Black, i glumi sve glavne ženske likove.
Osim glumice, zajedničko je i to što je ona u svakoj priči žrtva, psihički i/ili fizički. Prve dve priče nisu toliko horor i više su psihološke tematike. U prvoj student pokušava da zavede svoju profesoricu, a kada to uspe drogira je i seksualno iskorištava. Usput je slika, kasnije je ucenjujući slikama da dobije kada hoće i „šta“ hoće. Na njegovu nesreću, zamisao mu neće do kraja uspeti jer se nameračio na osobu luđu od sebe, a i poruka na kraju priče je nedvosmislena i pozitivna. Zanimljivo je to što je glumac koji je glumio studenta u pravom životu bio suprug Karen Black, ali koliko znam nije završio na način kao u filmu J
Druga priča govori o dve sestre bliznakinje, potpuno različite. Jedna je crnka, skromna, osetljiva, reklo bi se i pobožna, a druga plavuša, drska, otvorena, raskalašna i spremna na sve. Priču saznajemo iz dnevnika koji prva piše, a obema sestrama je zajedničko da nisu baš uračunljive. Pre nego što nešto učine jedna drugoj doktor koji je lečio jednu mora stići u njihovu kuću, ali priča nije toliko napeta kao što zvuči jer je izuzetno predvidljiva i zbog toga je sigurno najslabija priča u ovom filmu.
Treća priča je na mnogo načina najbolja u filmu. Osim što je najbliža nečemu što može biti horor, priča ima i elemente komedije. Amelia donosi u stan Zuni Fetish Warrior lutku, koju je kupila u nekoj prodavnici, i koju hoće da pokloni svom dragom. Na nesreću, pre nego ju je isporučila otkinula je lančić koji nikako ne sme biti pokidan jer će u suprotnom lutka oživeti. Oživljena i podivljala lutka vija nožem Ameliu po celom stanu u scenama koje su čas majstorski horor kadrirane, čas komične. Gore postavljeni insert vam može dati mali uvid šta vas očekuje ukoliko budete pogledali treću priču u filmu, a interesantno je što se u njoj jedino pojavljuje Karen Black, ako ne računamo The Zuni Fetish Warrior Doll.
Poseban osvrt na Karen Black. Na nekim filmskim sajtovima je navedeno kako se radi o „jednoj od najpoznatijih glumica B horora sedamdesetih“. Ako je ovo „B“ glumica, šta li su onda ove što glume u današnjim hororima? Jednostavno, Karen Black je u ovom filmu fenomenalna. Izvrsno je odglumela sve ženske osobe, bez izuzetka, kako one tihe i povučene naravi, tako i one agresivne (uključujući i završnu Zuni fazu). Posebno mi je upečatljiva bila uvodna scena treće priče koja traje skoro pet minuta i izuzetno je teška za odglumiti. Koliko sam bio srećan zbog dobre scene i dobre glume (iako scena nije bas happy) toliko sam bio tužan jer ovakav nivo glume više ne može da se vidi u novim horor filmovima. Izgleda su današnji horor filmovi više B produkcija nego što su ikada bili.
Preporučujem gledanje ovog filma, posebno ako volite više čudne nego strašne priče. Ovaj film nije strašan, nećete se uplašiti ni na trenutak i sve deluje kao neka malo komično-bolesnija verzija Twilight Zone ili filma Creepshow. Ako ništa drugo, u kratkim pričama ste barem lišeni glupih uvoda i ispraznih razgovora, a priča se brže razvija sa manje trošenja vremena.
0 comments:
Post a Comment