Režija: Peter Medak
Uloge: George C. Scott, Trish Van Devere, Melvyn Douglas
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0080516/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=xTzgXVosQOU
Pogledajte još: Deadline (2009)
Gledanje filma The Changeling mi je izuzetno prijalo, a ne treba ni da spominjem da ovaj izuzetno kvalitetan film deluje još ubedljivije nakon gledanja nekih novijih horor filmova. Kada već autori tih filmova ne gledaju i ne uče iz starih ostvarenja nama jedino preostaje da te starije filmove gledamo više puta, i uvek sa istim uživanjem.
Jedan od takvih filmova je i ovaj, koji počinje ličnom tragedijom kompozitora Johna Russella (George C. Scott), kada mu pred sopstvenim očima ginu supruga i ćerka. Posle nekog vremena John dolazi u drugo mesto i iznajmljuje veliku drvenu kuću, izgrađenu u viktorijanskom stilu. Smešta se u nju i pokušava da sredi svoj život, koliko je to god moguće nakon takve teške nesreće. Nastavlja da komponuje, ispočetka ne primećujući čudne stvari koje se dešavaju i nečije prisustvo u kući. Već ujutru budi ga čudan zvuk, za koji domar nema objašnjenja, a on se ponavlja svako jutro u tačno određeno vreme. Dešavaju se i druge stvari, kao što su: otvaranje i lupanje vratima, krici, koraci, zvukovi i slično. Ubrzo Johnu postaje jasno da se u kući desio neki zločin i da je tragično nastradali dečak tu zarobljen pokušavajući nešto da mu kaže.
Usled lične tragedije John je posebno motivisan da pomogne davno nastradalom dečaku, a istraga ga vodi do bivšeg vlasnika kuće, lokalnog senatora. Naravno da neću otkrivati dalje tok radnje, ali je ona dosta zanimljiva i tragična u isto vreme. Za razliku od novijih filmova o duhovima (recimo „haunting in...“ filmova) ovaj ima prilično realan zaplet, što možda nije ni čudo jer je, navodno, sniman po istinitom događaju, tj. po ličnim iskustvima jednog od scenarista filma Russella Huntera. Još jedna od zanimljivosti je da Johnu u istrazi pomaže Claire Norman, koju igra Trish Van Devere koja je u stvarnom životu bila supruga Georga C. Scotta. U filmu nema puno uloga što je veoma dobro jer dodatno pojačava utisak usamljenosti glavnog lika i atmosfere u kući.
A atmosfera u kući je jeziva. Gomila prostorija na dva sprata kuće, slabo osvetljenje i senke koje se pomeraju, drveni podovi koji škripe, vrata koja se sama otvaraju negde na spratu usred noći samo su delić onoga što je John preživeo. Vrhunac je tavan sa zaključanom dečijom sobom, u koju je John ušao noću naravno, gde se nalaze stare igračke i stolica na ljuljanje, sve prekriveno prašinom i paučinom. Svaka čast ljudima koji bi u ovakvoj kući proveli i jednu noć, ja mislim da se ne bi osećao prijatno ni po danu. Ipak, film sam po sebi ne bi bio ništa posebno da nema dobre glume, a tu bi pre svega izdvojio George C. Scotta, ali i veoma dobru priču i tok radnje koji drže pažnju do kraja filma.
Osim jezive atmosfere, u filmu postoji svega par scena gde se možete „preseći“, ali ljubitelji filmova o duhovima i haunted kućama ovaj film moraju obavezno pogledati, jer u zadnje vreme jednostavno ne postoji film o duhovima koji bi u velikoj većini stvari stao rame uz rame sa njim.
0 comments:
Post a Comment