Režija: Dick Maas
Uloge: Huub Stapel, Egbert Jan Weeber and Caro Lenssen
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1167675/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=Xv3G70mm18k
Pogledajte još: Red Riding Hood (2011)
Prijatno iznenađenje stiže nam iz Holandije u vidu ovog filma. Tim pre sam iznenađen jer Holandija ne figurira kao neka „horor film“ sila a ovde je u pitanju vrlo dobar film, iako ne preterano strašan već više bajkovit. Utiska sam da bi film pre mogao da se poredi sa Red Riding Hood (2011) ili čak Don't Be Afraid of the Dark (2010) nego sa nekim punkrvnim horor naslovima, pa kome su se svidela pomenuta ostvarenja – samo napred.
Film počinje 1492. godine nekom vrstom tamne istorije, gde bishop Nicolas dolazi u selo ali ne da deli poklone već da uzima harač od seljana. Njima je već dozlogrdilo Nicolasovo „reketiranje“ pa ubijaju njegove saučesnike vilama, grabuljama, motikama i ostalim seoskim oruđem što im se našlo pri ruci, a njega spaljuju na njegovom brodu. Priča se nakon toga seli u šezdesete godine prošlog veka kada duh spaljenog Nicolasa dolazi u mali zaseok i ubija sve stanovnike osim malog dečaka, koji je pukom srećom preživeo. Sada, 42 godine kasnije, pomenuti dečak je izrastao u policajca kojem je jedini cilj u životu da se obračuna sa duhom svetog Nocolasa i osveti svoje ubijene roditelje. Sveti killer Nicolas treba da se pojavi baš ovog 5-og decembra, jer se pojavljuje uvek tog datuma kada je pun mesec, ali policajcu malo ko veruje.
Ubrzo će početi mnogi da mu veruju, kada tajanstvene ubice počnu da ubijaju sve na šta naiđu, sa akcentom na decu koja nisu bila dobra. Upadaju kroz dimnjake u kuće, a sveopšti maskenbal u Amsterdamu, i velika količina ljudi maskirana u Deda mrazove će odmoći policiji u istrazi a i potencijalnim žrtvama u begu. Kada se tome doda Nicolasovo prkošenje zakonima fizike, jer na konju jaše po kosim krovovima zgrada, i zakonima života, jer mu metkovi ne mogu ništa, borba protiv njega biće izuzetno teška a broj žrtava se ubrzo penje na nekoliko stotina. Kao jedino rešenje nameće se spaljivanje njegovog broda kao i pre više vekova.
Osim nekoliko maštovito prikazanih ubistava, film nije toliko horor i teško da će se neko uplaštiti ako ima preko 10 godina. Film je više zabavan na način kako priča neku vrstu alternativne istorije na moderan i bajkovit način. Bajkovitosti doprinose snežno okruženje i pahulje koje veju ali i vrlo kvalitetna fotografija i gluma, koje su za klasu iznad novih američkih filmova. Naravno, u priči postoji nekoliko klišea, nekoliko nerealnih scena, koje su mogle da budu bolje snimljene ili izmontirane, ali film se ne trudi ni u jednom trenutku da bude ozbiljan pa se takvim stvarima ni ne može puno zameriti. Međutim, iako neozbiljan film je daleko od horor komedije, kao što je na wikipediji navedeno. Žanrovski, produkciono i po fotografiji je najbliži novoj verziji Crvenkape, a iako je Saint malo slabiji film u prilog mu ide to što nema ljigave ljubavne priče.
Ovaj film ima moje preporuke za gledanje, ali ako želite da se uplašite ili zgrozite u njemu nećete naći ništa takvo. U pitanju je pitak i originalan film, koji bi možda više „legao“ da se gleda u vreme oko nove godine.
0 comments:
Post a Comment