Režija: Nicolas Roeg
Uloge: Julie Christie, Donald Sutherland, Hilary Mason
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0069995/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=TYICwstBwnM
Pogledajte još: The Wicker Man (1973)
Don’t Look Now spada u klasike britanskog filma i u nekim istraživanjima je zauzeo osmo mesto britanskih Top 100 filmova. Mišljenja sam da je tako visoko mesto vrlo diskutabilno, kao možda i svrstavanje u klasike, ali je svakako u pitanju vrlo dobar film koji mi se prilično svideo.
Ono što moram odmah na početku da kažem je sledeće: u pitanju je drama sa elementima horora, i oni koji vole samo moderne i krvave horore ne moraju dalje da čitaju tekst, jer će ih film svojom sporom radnjom načisto smoriti. Čak štaviše, u prvoj polovini filma jedini horor je staromodna frizura Donalda Sutherlanda, a horor scene na kakve smo navikli su na kraju filma, tačnije samo završna scena, koja je izuzetno efektna i upečatljiva, ali naravno neću otkrivati o čemu se radi da ne pokvarim moguće iznenađenje. Verovatno je u vreme izlaska bila još upečatljivija, naročito mlađim gledaocima.
Film govori o tragediji jedne porodice i počinje njenim srećnim životom, koji biva narušen smrću najmlađeg člana porodice – devojčice, koja se jednog poslepodneva udavila u jezercetu pored porodične kuće. Otac je predosećajući nesreću izleteo iz kuće ali nažalost nije stigao ništa da učini. Nešto kasnije, dok im je sin na školovanju u Engleskoj, naš bračni par boravi u Italiji, u Veneciji, gde otac (Donald Sutherland) radi na obnovi lokalnih crkava a majka (Julie Christie) mu služi kao podrška. Iako je prikazan naizgled skladan brak (uključujući tu i legendarnu scenu seksa), gubitak deteta je neminovno ostavio duboke tragove na njihovu vezu, i to je zapravo tema filma.
Ako neko ne veruje da je u Veneciji moguće snimiti sumorni i na momente horor film, treba da pogleda Don’t Look Now. Atmosfera je izutetno jeziva i teskobna, ulice su sumorno puste od ljudi a prepune jata ptica, prozori na kućama zamandaljeni a i kad neko kroz njih progleda prizor nije nimalo lep, jer su likovi dosta karikirani i izgledaju dosta negativno. Takvo sumorno okruženje savršeno dočarava teskobu roditelja koji su izgubili dete, a utisak usamljenosti i ograničenosti dodatno pojačavaju vodene površine Venecije, ali i lokalno stanovništvo koje govori italijanskim jezikom (samo nekoliko glavnih likova govori engleskim jezikom). Tako kada se pojave dve vidovnjakinje koje majci saopštavaju da su „videle“ njenu ćerku, ona to prihvata kao slamku spasa, iako je svesna da joj je ćerka mrtva i da se tu ništa ne može učiniti.
Na tom mestu se počinje malo ubrzava ali ako ste ljubitelj modernih i dinamičnih horora, znajte da ovde nema ničeg takvog. Sve se bazira na atmosferi i na ličnom psihičkom hororu, kvalitetnoj glumi i samo završnoj sceni koja je zastrašujuća. Film je vrlo dobar, možda ne toliko dobar kako ga neki predstavljaju, ali gledaoci koji vole psihološke filmove sa kvalitetnom atmosferom bi mogli da ga pogledaju.
0 comments:
Post a Comment