Režija: Milan Konjevic, Milan Todorovic
Uloge: Ken Foree, Kristina Klebe, Emilio Roso
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1191971/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=xl6oeLPwyOk
Pogledajte još: Dawn of the Dead (1978)
Za Zone of the Dead, koji se ponegde još naziva Apocalypse of the Dead, se može reći da je srpski horor film, jer osim dvojice režisera i scenarista, u njemu glumi dosta naših glumaca (pa i “glumaca”) a sniman je u našoj zemlji, u Pančevu i okolini. Za svetske okvire, značajnije je što u njemu glumi Ken Foree, najpoznatiji po ulozi u Dawn of the Dead (1978).
Kada je počeo film doživeo sam blago razočarenje, jer se na svakom koraku vidi da je u pitanju niskobudžetno ostvarenje. Naivno odrađen zaplet u kojem tokom vojne vežbe u okolini Pančeva i Beograda, zbog koje su isključeni mobilni telefoni i GPS, dolazi do spleta nesrećnih okolnosti (“akcidenta”, kako se to moderno kaže srpskim jezikom), kada se na železničkoj stanici ispušta gas iz jednog od vagona. Smrtonosni gas koji je pokosio nekoliko vojnika i radnika železnice je smrtonosam samo za njihovo telo od vrata na niže, dok mozak nakon nekoliko trenutaka oživi. Proizvod su zombiji, brži i sporiji, agresivni kao i obično, kojima je jedini cilj da se dokopaju preživelih i izjedu ih.
Za to vreme dvoje inspektora Interpola, Mortimer Reyes (Ken Foree) i Mina Milius (Kristina Klebe), zajedno sa inspektorom Draganom Belićem (Miodrag Krstović), moraju da sprovedu opasnog zatvorenika, a put ih vodi kroz Pančevo gde nailaze na horde krvoločnih zombija, te zaključuju da im je jedina šansa da prežive ako zatvorenika oslobode da se bori na njihovoj strani. U borbi će još učestvovati par ljudi, novinar i nekoliko devojaka, te Armageddon (Vukota Brajović) koji je pobegao iz crkve gde je bio na služenju kazne i vodi neku svoju religioznu bitku protiv đavola, ovoga puta u liku zombija.
U trenutku kada počne akcija, i napadi zombija postanu učestaliji, film postaje dosta zanimljiviji. Iako je kamera u takvim scenama dosta “drmusava”, kao i u većini novijih filmova, te scene su vrlo dobro i zanimljivo urađene, te se moj utisak s početka filma promenio i počeo sam zaista da uživam u njemu. Ubijanje vrlo dobro urađenih zombija je sa stilom, neretko sa “originalnim” replikama, možda već viđenim ali uvek interesantnim. Isto se može reći i za tok priče, iako predvidljiva i sigurno već viđena, dovoljno je zanimljiva i film brzo prođe. Za ovaj film bukvalno važi teorija da je toliko loš da je dobar, za razliku od nekih koji su loši i negledljivi. Posebno zanimljiv je lik Armageddona, lika koji je mešavina Asha iz Evil Deada (1981) i braće MacManus iz The Boondock Saints (1999), vernika koji se bori protiv demona, ali naoružan svim mogućim oružjima i uzvikujući religiozne parole dok rešeta mrtvo zombijevsko meso. Zaista je velika šteta što nije dobio i istaknutije mesto u filmu.
S druge strane, šteta je što autori filma nisu obratili pažnju na neke detalje koji dosta srozavaju film. Prvenstveno su to loši glumci, koji su u film zalutali verovatno “preko veze”, a to su odreda naši glumci. Oni sa engleskog govornog područja su standardno dobro odglumeli, taman za film ovog nivoa. Šteta je što su neke vrlo dobre scene, kao kad zombiji napadaju Yovanu (Iskra Brajović) ili završne scene, pokvarene međuglumom gde naše mlade glumačke nade kao da čitaju tekst s papira. Još veća glupost je nasnimljen ton govora nekih likova, kao u partizanskim filmovima, jer verovatno neki od “glumaca” loše govore engleski a morali su da budu u filmu. Pretpostavljam da je ovo jako velika mana nekom gledaocu kome je engleski maternji jezik.
Iako nisam neki preterani ljubitelj zombi filmova pogledao sam ovaj film ponovo nakon nekoliko dana jer mi je bio izrazito zanimljiv, posebno u akcionim scenama. Trebao bi svako da ga pogleda ako ni zbog čega drugog a ono jer je rađen od strane naših ljudi i sniman kod nas, pa poseduje specifičan osećaj. Plus, u pitanju je dosta dobar film, koji je uz malo veći budžet mogao biti dosta bolji.
0 comments:
Post a Comment