Thursday, April 19, 2012

Whispering Corridors (Yeogo Goedam) (1998)


Režija: Ki-hyeong Park
Uloge: Kang-hee Choi, Gyu-ri Kim and Min-jung Kim
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0241073/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=_rTgKlX1tvk
Pogledajte još: Memento Mori (1999)

Ovaj korejski film je još poznat pod nazivom „High School Girl's Ghost Story“ i to u par reči opisuje šta se u njemu i gde dešava. U pitanju je prvi deo filma od ukupno pet (za sada), iako radnja i likovi u njima nisu povezani.



Priča se, kako smo utvrdili dešava isključivo u ženskoj srednjoj školi, i počinje dan pre početka nove školske godine. Profesorica Park je u školskim knjigama otkrila nešto vezano za učenice (što mi naravno ne vidimo) što ju je koštalo glave: ubijena je i obešena u školskom dvorištu. Nemir se uvlači među učenice i profesore, povremena ubistva na sličan način se nastavljaju a nama je jasno da to čini duh bivše učenice, koja je izvršila samoubistvo pre 9 godina, u kabinetu za umetnost, koji je od tada napušten. Danas, u školi kao profesor radi njega tadašnja najbolja drugarica, koja i dalje ima sećanja na taj tužni događaj.



Prikazan život i rad u ženskoj srednjoj školi je zanimljiviji od horor momenata, i film je više kritika tog sistema i korejskog društva uopšte nego što je film od koga treba da se uplašimo, što može biti mana za one gledaoce koje to ne zanima. Prikazan je život škole u kojem agresivni (a pojedini deluju i kao prilično neuračunljivi) profesori tuku učenice za svaki pa i najmanji prekršaj ali i pokazuju seksualne želje prema njima, što im se očigledno toleriše. U takvu atmosferu se savršeno uklapa neko (u ovom slučaju duh bivše učenice) koji ubija te profesore, sa malim „izletima“ u ubistva učenica.



Ubistva su dobro prikazana a scene gde mrtvi profesori i učenice vise obešeni su dosta jezivi ali ništa više od toga. Film jednostavno nije strašan, a između tih nekoliko ubistava su mnogobrojne scene dijaloga, toka časova u kabinetima i slično, pa film vrlo verovatno može biti dosadan onima koji bi da pogledaju nešto dinamičnije. Utisak je slabiji tim pre što duh devojčice ne izgleda nimalo spektakularno pa bi se i ljubitelji filmova o duhovima mogli razočarati. Da ne bude da u filmu nema ničeg pozitivnog (osim prikaza društva i školstva), scene ubijanja su pristojne, tim pre što se većina dešava po danu, a takve scene sam uvek više voleo od onih po noći gde se slabo šta vidi (ili se kamera trese, kao u novim američkom filmovima). Dalje, fotografija je vrlo kvalitetna, vrlo drugačija od novih horor filmova. Gluma je takođe prilično dobra, a učenice simpatične, iako može biti problema u praćenju priče jer sve liče jedna na drugu i izgledom i uniformama :)



Na kraju je teško nekome preporučiti film, ne zato što nije dobar, nego prvenstveno zato što nije strašan. Ukoliko želite film gde bi ste se barem malo uplašili svakako ga preskočite, a ako vas zanima azijska socijalna i društvena slika, a pritom niste gadljivi na horore, ovaj korejski tinejdžerski horor bi mogao biti za vas. Film kao film – sedmica, film kao horor – jedva trojka, prosek petica.

+ kvalitetna fotografija i nekoliko scena ubistava
+ prikazana socijalna i društvena slika u Južnoj Koreji
— nedovoljno strašan; malo scena ubistava
— nedinamičan; dosta nezanimljivih delova
— predvidljiva i nimalo iznenađujuća priča


Ocena: 5/10






Ukoliko želite da i vaši prijatelji posete naš sajt podelite ga na društvenim mrežama putem sharing dugmića. To vam neće oduzeti previše vremena a doprineće popularnosti sajta.

0 comments:

Post a Comment