Režija: Bryan Bertino
Uloge: Scott Speedman, Liv Tyler, Gemma Ward
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0482606/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=x1TBlPelvbE
Pogledajte još: Wolf Creek (2005)
Većina filmova poseduje konstantu kvaliteta, ili su dobri ili su loši tokom celog trajanja filma. Ovaj film, za razliku od njih, je i dobar i loš, i to se smenjuje tokom celog trajanja filma.
Film počinje dolaskom dvoje mladih (Scott Speedman i Liv Tyler) u kuću udaljenu od grada. Romantična večera uz sveće, ružine latice po sobi i topla kupka, trebala je biti kruna romantične večeri tokom koje je James zaprosio Kristen, ali je ona odbila verenički prsten, pa se veče završilo ljubavnim fijaskom. Ostaje nejsano zašto je onda došla s njim u kuću njegovog oca, sva uplakana, a on s druge strane sav deprimiran & razočaran. Elem, zaplet je tu, dvoje mladih u usamljenoj kućerini i sa mobilnim telefonom koji ima signal (ali mu se baterija ispraznila). Negde u gluvo doba noći na vrata im kuca nepoznata ženska osoba tražeći izvesnu Tamaru. Kucanje na vrata se nastavlja i kasnije, a pokazuje se da ta osoba nije sama već ima nekoliko saučesnika nepoznatog pola i dobi jer imaju maske preko lica. Iz nepoznatog razloga žele da se dokopaju Jamesa i Kristen, pa koriste metode već viđene u filmovima do sada: upadanje kroz prozor, razbijanje vrata sekirom, napad automobilom i slično.
Našim mučenicima nema ko da pomogne, jer je glumačka ekipa minimalistička. Ona je posao odradila tek standardno, što se za pisca scenarija ne bi moglo reći. Kad sam spomenuo konstantu prvenstveno sam mislio na to da film na momente izgleda vrlo dobro a već sledećeg trenutka kao neko drugorazredno ostvarenje. Počinje netipično, sa uplakanim „golupčićima“, pretvara se u dobru atmosferičnu horor priču, da bi se na kraju film strmoglavio zbog nedovoljno razrađenog (glupog?) kraja. Naravno, neću iznositi kako se priča završila i šta je razlog napada maskiranih ljudi, ali budite upozoreni da ne očekujete mnogo. Ovo je par ekselans primer kako loš kraj može da upropasti dosta dobar film.
Inače, središnji deo nije toliko loš i izvlači ovaj film malo iznad proseka. Taj deo filma poseduje sve ono što horor film treba da ima: osećaj samoće dok se oko kuće vrzmaju nepoznate osobe, napetost u trenucima dok provaljuju unutra, nekoliko situacija gde možete da se „trgnete“ i dosta uspele maske na licima provalnika. Film poseduje i dosta stvari koje, nažalost, moramo da vidimo u horor filmovima, kao što je već pomenut mobilni telefon koji ne radi, obavezno razdvajanje likova ili neke scene za koje unapred znamo kako će se završiti.
Iako nije ništa posebno, prvenstveno zbog završetka, daleko je i od fijaska kakvim su ga mnogi opisivali po forumima i filmskim sajtovima. Do poslednje trećine filma sam čak bio i pozitivno iznenađen, jer sam zbog pomenutih kritika očekivao neki mnogo gori film. No, na kraju filma sam bio zatečen, sa velikim upitnikom iznad glave, tako da je krajnja ocena filma tek prosečna.
0 comments:
Post a Comment