Režija: Matt Farnsworth
Uloge: Diane Foster, David Backus, Matt Farnsworth
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1179071/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=tCx1-Lxd_rg
Pogledajte još: See No Evil (2006)
Jedna stvar mi nije jasna: kako ovakav film na gorepomenutom eminentnom filmskom sajtu može da dobije više od polovine 10/10 ocena, uključujući komentare tipa “best horror film in 30 years”, “horror masterpiece”, “an icon is born”, “best slasher film ever made”, “bloody amazing” i slično. Ostatak ocena je 1/10, što je opet pomalo nerealno a istina je negde između.
Tokom pljačke porodične kuće otac i majka bivaju brutalno ubijeni od strane razbojnika a mala Audrey i njen brat Marcus sasvim slučajno ostaju sakriveni i u životu. No, od kada je video ubistvo svojih roditelja mali dečak se totalno promenio i postao izuzetno agresivan. Deca odrastaju u katoličkom sirotištu gde časne sestre ne uspevaju da obuzdaju Marcusovu agresivnost već ga za kaznu bičuju (!?) i izopštavaju od druge dece, a na glavu mu stavljaju masku kako mu druga deca ne bi prilazila. Jednog dana u sirotište dolazi policajac koji želi da usvoji dete i odvodi Audrey dok njen brat ostaje, i kako se ispostavilo on taj trenutak izdaje od strane sestre nikad neće zaboraviti.
Sada, mnogo godina kasnije, Marcus se vraća na scenu da izravna račune sa svojom sestrom, mada je nepoznato gde je obitavao svo ovo vreme i kako se u Americi puštaju na slobodu ubice da slobodno šetaju ulicom. Bilo kako bilo, nakon školske predstave, Marcus zaključava vrata bodljikavom žicom (koja mu je omiljeni rekvizit), ubija jednu devojčicu i još par ljudi usput da bi došao do glavnog plena: svoje sestre. Ostatak filma prolazi u njegovom vijanju i sestrinom bežanju, a kad je stigne u dugačkom mučenju i iživljavanju. Za ljubitelje slasher filmova ovaj film bi mogao biti vrlo dobar, međutim meni je delovao prenaivno, nelogično, ekstremno i glupo, u većini aspekata amaterski, ako ne računamo fotografiju i efekte.
Recimo, film je bez ikakvog reda prošaran flashbackovima iz prošlosti, tj. njihovog detinjstva. Dalje, Markus se uvek pojavljuje iza žrtve nečujnim koracima što užasno iritira. Kud god da se neko okrene ovaj je u sekundi iza, čak i ako ga pre toga sestra udari sekirom po glavi pet-šest puta. Tako izudaran napada sestru a ona mu zabija prste u mozak kroz rupu na glavi, pa njega jako zaboli i počinje da šanta na jednu nogu (verovatno mu je nagnječila centar za ravnotežu u mozgu). Glupo. Ono što mi se još manje svidelo je izrazit anticrkveni stav autora filma, da ne kažem satanistički, gde je dosta kadrova filma potrošeno na scene poput zabijanja sekire u krst, iživljavanje nad sveštenikom odsecanjem delova tela, spaljivanje Papine slike ili blowjob časne sestre u oltaru. Sve ove scene su dosta teatralne odglumljene i režirane, a potpomognute metal muzikom. Kao da ni to nije bilo dovoljno autor filma je ubacio i seksualno iživljavanje poremećenog brata nad svojom sestrom, koje srećom nije eksplicitno prikazano.
Što bi se reklo ko voli ovakve koljačine na filmu imaće u čemu da uživa, ja nisam baš veliki ljubitelj takvih ostvarenja pa i ocenu prihvatite sa rezervom. Ako ste ljubitelji slasher filmova pogledajte trailer, pomnožite nasilje i morbidnost u njemu sa tri, pa odlučite da li ćete gledati film ili ne.
0 comments:
Post a Comment