HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jack Gastelbondo
Uloge: Jessica Duffy, Marty Lindsey, David Dalton
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1715352/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=0iyYApuR7R0
Pogledajte još: Dark Water (2005)

The Inner Room je niskobudžetno ostvarenje, gde se manjak budžeta srećom ne odražava na stvari kao u većini „jeftinih“ filmova. Ovaj film poseduje prilično smislenu priču, dobro vođenu, a manjak sredstava se ogleda u deficitu specijalnih efekata i njihovom izgledu.

Pratimo bračni par Julianne i Chrisa, koji nakon gubitka bebe dolaze u šumu da provedu jednu sedmicu u kolibi i zaborave na porodičnu tragediju. Prvenstveno je oporavak potreban Julianni, koja ima psihičke probleme koje ublažava terapijom lekovima, dok Chris vreme provodi fotografišući predmete i okolinu. Već po dolasku, ionako potrešenoj ženi zbog svega što se izdogađalo, dodatni nemir unose priviđenja ljudi koje povremeno vidi u svojoj okolini a nejasno je i njoj samoj koliko su te prikaze stvarne. Chris vidi da se sa njegovom suprugom nešto dešava, jer često odluta što mislima što fizički ali sve pripisuje njenom psihičkom stanju i neuzimanju lekova.

Kako se bude odmotavala priča pokazaće se da svako od likova ima neku svoju tajnu, počevši od njihovog domaćina Howarda, komšinice Maggie, pa do sopstvenog supruga Chrissa. Nečije tajne će biti čisto porodične dok će druge direktno da se tiču mrtvih ljudi koji su nedavno nastradali u okolnoj šumi, ali su pronašli način da uspostave kontakt sa Julliane i da je „navedu“ da sazna njihovu tragičnu sudbinu i odgovornog za to. I pored ograničavanja od strane svog zabrinutog supruga ona pronalazi način da nastavi neku vrstu potrage po „savetima“ priviđenja iz šume, što će je odvesti do njihovog ubice, koji će pokušati da se obračuna i sa njom.

Iako priča nije naročito originalna i već smo dosta puta videli da se nastradali „obraćaju“ na naki način živima navodeči ih na trag koji vodi do ubice, ovakve priče su koliko-toliko zanimljive, a imaju i pozitivnu poruku, ako ništa drugo. Takođe, svaka od ovakvih priča ima i jedno „zašto“: zašto nastradali odmah konkretno ne kažu/napišu ime ubice pa da završimo s time nabrzinu, a ne da nas vodaju kroz film „na kašičicu“. Priča u filmu je dosta dobro vođena od strane režisera, sa ponekim zbrzanim kadrovima, što se ne uklapa previše u sporu nit filma, ali pošto su sredstva uložena u film takva kakva jesu a u pitanju je i debitantsko ostvarenje režisera, može se dati prolazna ocena.

Film poseduje nekoliko „prepad“ scena ali i pored toga pati od nedostatka horor efekata, i u većem delu je triler drama. Ipak, oni koje vole ovakva ostvarenja nezavisne produkcije mogu ga slobodno pogledati, tim pre što je gluma na dobrom nivou a priča pristojna sve do „neočekivanog“ raspleta.

+ pristojno ostvarenje, imajući u vidu skroman budžet
+ pristojna priča, gluma, i nekoliko efekata
— manjak horor efekata
— sporo odmotavanje priče i manjak dinamike
— većina filma je više triler drama nego horor

Ocena: 4/10