Režija: Theodore Gershuny
Uloge: Patrick O'Neal, James Patterson, Mary Woronov
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0070694/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=OOXx7Q0UfH4
Pogledajte još: Don't Go in the House (1980)
Posle gledanja filma Don't Look in the Basement, a u nedostatku kvalitetnijih novih horor filmova, nastavio sam u sličnom ritmu. Silent Night, Bloody Night je snimljen 1972. ali je prvi put prikazan dve godine kasnije, da bi postao relativno poznat tek sredinom 80-ih. Iako niskobudžetno ostvarenje, film je dosta kvalitetniji od prethodno pogledanog filma.
Radnja filma se dešava u Masačusetsu, gde grupa ljudi pokušava da proda veliku nenastanjenu kuću koja se nalazi izvan sela. Kuću je izgradio Wilfred Butler, koji je misteriozno izgoreo 1950. godine. Wilfred Butler je bio lekar koji je od kuće napravio mentalnu ustanovu, u kojoj se lečila i njegova ćerka. Sada, dvadeset godina kasnije, Wilfredov sin preko advokata pokušava da proda kuću, a pomenuta grupa ljudi od ugleda u selu želi da je po svaku cenu kupi, iz njima znanih razloga (gledaocu će se pojasniti tek pred kraj filma). Istovremeno, iz obližnje ludnice beži jedan pacijent sklon ubistvima, odlazi u tu kuću i poziva telefonom pomenutu gospodu. Čini se da oni znaju ko je to, a sve će se razjasniti u zanimljivoj horor triler završnici.
Ovaj film na neki način i jeste triler i misterija pre nego horor, međutim, ima nekoliko krvavih ubistava koja ga smeštaju u horor žanr. Takođe, ima nekoliko ubistava koja nisu eksplicitno prikazana, ali mi nije jasno da li je film tako i urađen ili je to posledica neke davne cenzure (kao u pitanju Don’t Look in the Basement). Gluma je na odgovarajućem nivou, ali nikako nije razočarenje, tim pre što u filmu glume neke osobe u to vreme poznate po glumi u B horor filmovima (Mary Woronov, naprimer). Neki su se pojavljivali dosta slabo u narednom periodu a neki su neposledno nakon filma preminuli (James Patterson), što daje filmu neku drugačiju dimenziju.
Ono što se meni dosta svidelo u filmu je atmosfera, koja je prilično sumorna, čak sam početkom filma mislio da je sniman u Engleskoj a ne u Americi (volan na „pravoj“ strani Jaguara me je razuverio). Toj atmosferi doprinosi i izuzetna naracija, u početku Mary a kasnije i samog Wilfreda, koji u nekom flashbacku otkriva svoju tragičnu sudbinu, ali i svoje ćerke i celokupnog zdanja. Taj flashback je urađen u nekom crvenkasto-braon sepia filteru, što daje izuzetan efekat, jer snimci izgledaju zaista stari i zastrašujući, u ionako starinskoj fotografiji celog filma. Kako to izgleda možete pogledati ovde, posebno drugu polovinu klipa. Zaista šteta da se sličan efekat ne upotrebljava i u novim filmovima, ali to više govori o „talentu“ današnjih filmskih „majstora“.
I pored nekih nedostataka u scenariju, i povremenog amaterizama u vođenju priče, ovaj film nije loš, jer ima šta da ponudi prvenstveno u atmosferi i vizuelnim efektima, dok na polju horor efekata nije toliko strašan i to je svakako mana filma ukoliko očekujete veliki broj krvavih ubistava. Iako po traileru možda deluje da je u pitanju slasher film, u pitanju je psihološki triler horor, pa ga i preporučujem ljubiteljima takvih filmova.
0 comments:
Post a Comment