Režija: Jourdan McClure
Uloge: Michelle Page, Art Alexakis, Chris Coy
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1560978/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=_BS_q3TOZYM
Pogledajte još: Don't Let Him In (2011)
Nakon naučene lekcije „zašto ne zvati masovnog ubicu na večeru“, sada je pred nama lekcija „zašto ne ići kod masovnog ubice na večeru“. Nemam pojma koliko sličnih lekcija još ima, ali se bojim da će ih biti još jako mnogo, barem dok je (nemaštovitih) američkih horor filmova.
Nakon smrti oca Mara odlazi da prospe njegov pepeo u reku gde su nekada išli na kampovanje. Naravno, odlazi sama a dečko ostaje kući, parkira automobil nedaleko od reke i ostavlja ga otključanog, pa ga šerif odvlači (gde i zašto, pobogu?) Naravno, tu se zatiče izvesni Jon, koji joj ljubazno govori da ne sme u reku da prosipa pepeo iz urne jer nema potrebnu dozvolu. Ljubazno joj nudi prevoz do svoje kuće da odatle pozove pomoć jer pored reke signala za mobilni nema (of course). Nema signala za mobilni ni par milja dalje u kući, no Mara će to saznati tek malo kasnije. U kući upoznaje Jonovu ljubaznu suprugu Leu, ali je slika ljubaznih supružnika daleko od idilične istine. I to će Mara takođe saznati kao podlekciju posle večere i incidenta, kada se duboko raseče na tanjir a oni joj ne dozvole da ode kod lekara već joj na živo šiju ranu na ruci. Da, nema baš logike u ponašanju likova ali ovaj film od početka jedino i temeljno radi na jednome: kako što više iznervirati gledaoca.
Tokom filma saznajemo da su ukućani izgubili malu devojčicu pa sad verovatno očajnički žele da imaju (veliku) devojčicu kao Maru čak i protivno njenoj volji. Film protiče u psihičkom i fizičkom maltretiranju Mare, a to je kao i uvek više odvratno i frustrirajuće nego strašno ili jezivo. Udaranje raznim predmetima, vezivanje kaiševima i selotepom, sipanje ključale vode u usta, prisilno dojenje od strane bolesne žene, i kao kruna boleštine - prisilan sex Mare sa polumrtvim čovekom (za koga se ispostavlja da je njen brat), kome je Lea dala viagru dok je bio u polusvesti da bi čin sexa bio moguć (!?) To nije sve, ima još incestuidnih odnosa u filmu, sado-mazo scena, ali i nelogičnih ponašanja likova, poput ubistva dvojice šerifa.
Što se glume tiče glavnu glumicu ne mogu da komentarišem jer od njene glume nema mnogo - 90% filma vrišti ili stenje, sa izrazom lica kao na omotu filma. Ostali su bolji, ali je njihova odvratnost u ovom filmu stepenicu iznad glumačkog umeća, te ne bih više pogledao ni trailer a kamoli ponovo film ikada u životu (lažem, bih za neke pare al’ to je druga temaJ). Fotografija u filmu je kvalitetna i zbilja je šteta što se više scena ne odigrava pored reke jer su te scene najzanimljivije u filmu. Ipak, većina filma se odvija samo u nekoliko prostorija kuće, ali se ne stiče utisak klaustrofobije i nemoći kao u, naprimer, filmu Misery.
Iako traje tek nešto više od 70 minuta i to je previše, ali je moguće da će se nekom i dopasti film. Meni se nije svideo, iako je početak obećavao. Otprilike posle scene večere sve je krenulo nizbrdo, kotrljajući se tako do završnog kadra koji je glup, odvratan i nerealan u isto vreme (da ne otkrivam, ako neko ipak planira da pogleda film). U svakom slučaju moja preporuka je – preskočiti.
0 comments:
Post a Comment