Režija: Mark Atkins
Uloge: Lira Kellerman, Michael Holmes, Tomas Boykin
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1521787/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=KK4O1-IS5JA
Pogledajte još: A Haunting in Salem (2011)
Još jedan film sa pojmom „haunting“ u naslovu, ovaj put najslabiji od pogledanih, što i nije čudo jer je film potpisala producentska kuća The Asylum, koja se bavi recikliranjem ideja iz postojećih hit filmova, pa je odgovorna za takve naslove kao što su Snakes on a Train, Mega Shark vs Giant Octopus, Mega Shark vs Crocosaurus, Titanic II ili Paranormal Entity.
Iako volim filmove o „haunted“ kućama ovde se već od samog početka vidi da film neće biti na preteranom nivou. Film počinje kao i svaki sličan film, dolaskom porodice u kuću, za koju ne znaju da je ukleta i zaposednuta duhovima, a što bi se raspitali kod komšija o prošlosti kuće, nema razloga za to. Veoma brzo, takoreći tik po raspakivanju, duhovi se pojavljuju bez neke velike najave i uvoda pa me je baš zanimalo u kojem će pravcu ići priča, kad smo već u prvim minutima videli ono što obično vidimo u drugim filmovima pred kraj. Pa priča ide u pravcu pravog galimatijasa duhova, koji se pojavljuju svakog minuta bukvalno, tako da gledalac ogugla i nisu mu uopšte strašni (nisu strašni ni na početku, da budem iskren).
Kada ne budu više mogli da se bore sa duhovima, posle jedno 20 minuta filma, pozvaće gospodina Harrisona, istraživača paranormalnog, koji sve zna o duhovima ali iz nepoznatog razloga govori nejasnim rečenicama, pa kad ga upitaju za trag da nađu nestalu ćerku on odgovara „Trag nije deo, nego celina“, čisto da im pojasni stvari. Održavši im kratak kurs iz „duhologije“ saznajemo da ima dve vrste duhova. Prvi, koji su mrtvi i to znaju i drugi, koji su mrtvi ali im to još nije jasno, jer su brzo nastradali. Takođe, postoje duhovi prvog i drugog stepena, ali u kući postoje obe vrste duhova, oba stepena, pa ne znam čemu je onda služilo predavanje. Uopšte, pored haotične priče gospodin Harrison je najslabija karika filma.
U filmu postoji nekoliko strašnih efekata, koji bi bili još strašniji da je atmosfera u filmu i ceo tok priče drugačiji, ozbiljniji. Ovako, film jednostavno nije strašan i pored dobrih maski, nije tužan i pored nekih scena koje su to mogle i trebale biti i uopšte film ne „pogađa metu“ onako kako bi trebalo i kako je uz malo više truda moglo. Kraj filma je na neki način originalniji od dotadašnjeg toka i malo vadi celu stvar, pa je film od mene dobio i ocenu više. O glumi i scenografiji ne vredi trošiti reči, standardna je za filmove ove produkcije ili za filmove na SyFy kanalu, i dovoljno je reći da se primećuju scene koje su snimane u studiju ispred zelenog platna.
Ovaj film može dobiti prolaznu ocenu ako ga neobavezno pogledate na TV-u, recimo na pomenutom kanalu, međutim ako želite da provedete veče uz kvalitetan horor film o duhovima i ukletim kućama bolje je da potražite nešto drugo.
0 comments:
Post a Comment