Režija: Philip Adrian Booth
Uloge: Steffany Huckaby, Melanie Lewis, Yolanda Pecoraro
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0418627/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=QBH_dcBYgd4
Pogledajte još: Boo (2005)
Death Tunnel je školski primer kako samo dobri efekti ne čine dobar film. Ovaj film ih ima ali sve ostalo je loše, čak vrlo loše.
Hajde prvo da se pozabavimo temom filma. Pet studentkinja je pristalo da učestvuje u nekakvom reality showu lokalnog karaktera nazvanom „istina ili strah“. One će biti zatvorene u veliku napuštenu bolnicu, sagrađenu 1910. godine, gde je svojevremeno 63.000 ljudi umrlo od tuberkuloze. Svaka devojka će biti na posebnom spratu, vezanih očiju dok ne pronađe ključ za skidanje džaka s glave. One moraju u objektu provesti pet sati i preživeti pet duhova. Šta reći osim da je u pitanju vrlo „originalan“ i vrlo „realan“ uvod i mislim da bi devojke za ovo bilo vrlo „lako“ naći. Unfortunately, režiser ove „zezancije“ biva ubijen odmah na početku od strane duha, pretpostavljam, ali nemojte me držati za reč, jer je film izuzetno dosadan i teško je održati pažnju tokom celog trajanja.
Tako se sa razglasa devojkama obraća ko zna ko, verovatno neko od davno nastradalih, ali je bitna stvar da iz bolnice ima samo jedan izlaz (što ne izađu kroz ulaz kuda su ušle?) i to kroz „tunel smrti“, gde su bacani leševi umrlih i samoubijenih u bolnici. Ono što sledi je mrcvarenje gledalaca do kraja filma tumaranjem po hodnicima, plakanjem, moljakanjem za milost, ubistvima devojaka ali i neizbežnim nesrećnim ubistvima između sebe. Uostalom, kako drugačije i mogu da završe devojke čija početna slova iz imena daju reč „death“ (ah, kak’ je to originalno). Prva polovina filma je urađena tako da se naizmenično prikazuju dešavanja u napuštenoj bolnici i događaji koji su prethodili tome tj. početak showa kada devojke pristaju da učestvuju. To nije loša ideja za uvod u film, međutim, kao i većina stvari u filmu ni ovo ne funkcioniše najbolje.
Ono gde film najviše doživljava fijasko je na polju horor atmosfere, koje gotovo da i nema. Iako su vizuelni efekti pristojni, a scenografija i lokalitet još bolji, film ne uspeva to da iskoristi i uplaši gledaoca čak ni na trenutak, što jasno govori o amaterizmu režisera i ekipe. Nije bolji ni scenarista, dok o „glumicama“ zaista nije potrebno trošiti reči. Da režiram amatersku školsku predstavu devojčicama sa takvom glumom bih rekao da se više potrude ili ih zamenjujem. No, očigledno je da su birane po drugačijim kriterijumima, i po svojim glumačkim i fizičkim kvalitetima najviše podsećaju na devojke iz američke porno produkcije. Sve u svemu, klasičan primer filma gde amateri misle da će specijani efekti prodati film, pa sve pare ulože u to.
Na kraju da rezimiram šta imamo u ovom filmu: creepy lokalitet i relativno pristojne efekte sa jedne strane, a sve ostalo loše i jako loše. Teško da će većina i uspeti da pogleda film do kraja, makar ne sa preterano velikim interesovanjem, jer će biti ophrvano dosadom. Moja preporuka je – preskočiti.
0 comments:
Post a Comment