Režija: Jim Wynorski
Uloge: Kelli Maroney, Tony O'Dell, Russell Todd
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0090837/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=RLMyInUPQ2g
Pogledajte još: Runaway (1984)
U nedostatku kvalitetnijih novih ostvarenja rešio sam da se posvetim nekim starijim filmovima koje sam iz ko zna kog razloga propustio da pogledam, ili ću ih pogledati ponovo nakon toliko godina. Choppin Mall je zanimljiv film koji nisam gledao ranije, i može biti interesantan starijim gledaocima koji pamte 80-te godine prošlog veka.
Ovaj film je snimljen u periodu prvih kompjutera i fascinacije robotima, pa oni i zauzimaju centralno mesto u filmu. Jedan veliki tržni centar, u kojem je na stotine prodavnica na nekoliko spratova, umesto čuvara koji ne mogu da se obračunaju sa noćnim kradljivcima, odlučuju da „unajme“ tri robota najmodernije tehnologije. Osposobljenji „gusenicama“, najmodernijim senzorima, govorom ali i raznim oružjima, roboti su brži i efikasniji od bilo kog čoveka i njihova dužnost traje od 22h, kada se centar zatvara. Robotima upravlja centralni kompjuter smešten na krovu zgrade, i u koji, našalost, udara grom na početku filma, što kvari robote.
Umesto da pregore kao svaki normalni roboti i sačekaju majstore, ovi roboti kreću da ubijaju sve na šta naiđu. A naići će na nekoliko čistača hodnika i grupu mladih ljudi, prodavaca, koji su baš te noći rešili da ostanu malo duže sa svojim devojkama na odeljenju nameštaja, praveći žurku a nakon žurke sve-što-sleduje. U tome što-sleduje će ih sprečiti roboti lično, detektujući svakog radnika kao provalnika i upotrebljavajući maksimalnu silu pre upozorenja, a tek nakon toga im poželeti lep dan.
Film protiče u napadima i povlačenju preživelih mladića i devojaka, i obračunima sa agresivnim robotima. Iako desetkovani od strane tehnološki i oružano superiornijeg neprijatelja, naši junaci će morati da daju sve od sebe da prežive ovu noć. Roboti su naoružani raznim sajlama, sečivima i laserima, i svojim izgledom i ponašanjem su baš onakvi kako se tada mislilo da će biti jednog dana. Naravno, taj dan nikad nije došao, a tehnologija je otišla u nekom drugom pravcu, ali ovaj film je svakako kao slika davnih vremena iz našeg foto-albuma. Ko je preživeo osamdesete, vreme „komodora“, žvakaćih guma, synth pop muzike, farmerica, Michaela Jacksona i Coca-Cole, može naći mnogo zanimljivog u ovom filmu.
Ostali, a posebno mlađi gledaoci, prvo neka pogledaju trailer pa neka odluče. Ovaj film čak i nije toliko horor kao što možda omot prejudicira, iako ima par vrlo dobrih scena ubistava (posebno kultna scena eksplozije glave). On je više miks tadašnje tehnologije i tadašnjeg komercijalnog horora, tadašnje neozbiljnosti i tadašnjeg vedrog duha, i meni se svideo.
0 comments:
Post a Comment