Režija: Banjong Pisanthanakun, Parkpoom Wongpoom
Uloge: Marsha Wattanapanich, Vittaya Wasukraipaisan, Ratchanoo Bunchootwong
Više o filmu:
http://www.imdb.com/title/tt0484090/
Trailer:
http://www.youtube.com/watch?v=Me2eIhSRtc4
Pogledajte još:
Second Coming (2009)
Posle
japanskih i
korejskih horor filmova evo prikaza jednog tajlandskog filma. U pitanju je vrlo dobar film, na nivou prethodno opisanih fimova iz azije, što za sobom automatski povlači informaciju da se sprema američka verzija, koja će nam „pojasniti“ sve nejasnoće i približiti nam ovaj dobar film u nekom razvodnjenom obliku.
Nakon saznanja da joj je majka vrlo bolesna Pim sa dečkom Veejem odlazi iz Koreje, gde sada živi, u Tajland. Obilazak majke ali i dolazak u kuću gde je provela detinjstvo vraća joj niz sećanja. Naime,
Pim je rođena kao sijamska bliznakinja skupa sa Ploy. Bile su spojene na stomaku, i nerazdvojne sve do tinejdžerskih godina. Tada su odlučile da se hiruški razdvoje, međutim nakon operacije Ploy umire, a sestra Pim ostaje zauvek bez jednog dela sebe. Sada, u velikoj kući, sa gomilom stvari koje podsećaju na pokojnu sestricu, počinje da doživljava sve učestalije halucinacije. Priviđa joj se mrtva sestra i plaši je iz (nama) nepoznatih razloga. Vremenom čak i Vee primećuje prisustvo nevidljive osobe i rešava da se vrate u Koreju i povedu bolesnu majku. Ali, stanje Pim se pogoršava, kao i stanje bolesne majke, priviđenja su sve učestalija, i duh mrtve sestre ne dozvoljava da se udalje iz kuće, kao da zbog nečega želi da se obračuna sa svojom preživelom sestrom.
|
|
Da bi smo saznali kako su sestre odrastale i šta je dovelo do fizičkog i hiruškog razdvajanja, film je protkan flashbackovima iz prošlosti, snimcima sreće i detinjstva ali i ljubomore u kasnijim danima. Ovi snimci unose dobru dozu emocija u film, kao i većinu azijskih filmova koje sam gledao do sada, a sve je to potpomognuto izvrsnom atmosferičnom muzikom. Zbog toga je film na momente čista drama, deluje dosta umetnički, nešto što zapadni prekookeanski filmovi nemaju ni u tragovima. Istina, tu su nekoliko strašnih efekata, dovoljnih da se pošteno „iscimamo“, ali bi neko verovatno dao filmu zamerku da je dosta spor i nedovoljno strašan.
Te
strašne scene su na neki način standardne, već viđene u azijskim hororima, ali uvek uspele. Baziraju se na iznenadnom pojavljivanju mrtve sestre i u većini slučajeva su dobro uklopljeni u funkciju priče. Ono što bih posebno istakao je glavna glumica Marsha Wattanapanich (koja je glumila obe sestre), inače tajlandska pevačica, koja je izvsrno iznela ovu debitantsku ulogu i kvalitetno dočarala preobražaj svog lika. Ostali likovi su standardno dobri, priča dobro ispričana, sa dobro doziranim bitnim informacijama koje nas postepeno vode do (ne)očekivanog finala. Treba istaći i da je priča manje haotična nego u nekim drugim azijskim filmovima, pa na kraju filma niko neće ostati sa upitnikom iznad glave gledajući u ekran.
Ako ste nekada gledali azijske filmove i svideli su vam se, svakako bi trebalo da pogledate i ovaj, jer je dovoljno kvalitetan. Takođe treba da ga pogledaju i oni ljubitelji horora koji ne preferiraju akciju po svaku cenu, i više od toga cene priču i melanholičnu atmosferu.
Oni koji vole više akcije u horor filmovima bolje da nađu nešto drugo za gledanje jer bi mogli ostati razočarani.
+ zanimljiva, mada već viđena priča...
+ ...koja je ispričana sa dosta emocija
+ gluma, scenario i nekoliko efekata
— sporo odvijanje priče (za one koji ne vole to)
— malo strašnih efekata
Ocena: 8/10
0 comments:
Post a Comment