Režija: David Keating
Uloge: Aidan Gillen, Eva Birthistle, Timothy Spall
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1296899/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=qS_L06Mub40
Pogledajte još: Pet Sematary (1989)
Odmah na početku moram da kažem nesto: Wake Wood je jedan od glupljih filmova koje sam gledao u zadnje vreme. Šteta, jer je zanatski film dobro odrađen, ali što se tiče teme... Uglavnom sam nekako izdržao do kraja filma, mada sam bio u iskušenju da izgasim i pustim nešto drugo što bi sigirno bilo kvalitetnije, te je opis pred vama.
Wake Wood je jedno malo mestašce na engleskoj periferiji, gde lokalni seljani imaju jedan narodni običaj koji upražnjavaju vekovima: mogu da vaskrsnu mrtve, ali samo na tri dana. Kada mladi bračni par vidi pomenuti obred nedvojbeno pristaje da im se vaskrsne/oživi ćerkica koja je stradala pre godinu dana od strane pobesnelog psa. Da bi sektaško-mesarski obred uspeo, mora se staviti neki predmet osobe koju želimo da oživimo u usta nekog svežeg leša, i iz tog leša se posle obrade vatrom & satarom „rodi“ oživljeni, nag i placentiran k’o od majke rođen. Na žalost, roditelji su slagali da je dovojčica sahranjena pre 11 meseci (gornja granica za vaskrsnuće je leš ne stariji od godinu dana) te oživljena devojčica funkcioniše ali sa „malim“ neispravnostima (koje ne podležu garanciji).
E sad, da vidimo koje su to falinke u odnosu na original devojčicu. Prvo, nema više plave oči nego braon jer je to nasledila od leša iz kog se rodila, ali to ne narušava funkcionalnost devojčice. Copy-error se ogleda ne u većoj visini, drugačijem glasu, povećanom intelektu, drugačijoj starosti, vokalnim sposobnostima, povećanoj želji za eurocremom, ili bilo čemu što bi vam moglo pasti na pamet. Ne, ona jednostavno ubija sve na šta naiđe, i ljude i životinje. U ostalim stvarima je savršena mala devojčica.
Ako vam ovo izgleda glupo, tek treba da vidite scenu gde roditelji noću preskaču ogradu groblja i iskopavaju devojčicin kovčeg da bi sa leša, sve kidajući prste, skinuli amajliju neophodnu za ritual. Ne, ovo nije komedija, mada vam može zvučati tako, ovo je ozbiljan film i prilično dobro produciran ali sa velikom većinom glupih scena. Mislim da je mogla da se napravi neka „realnija“ priča gde bi neko oživeo, pa čak i devojčica koja ubija. Ovako ispada da je neki mediokritetski film o devil’s childu (recimo It's Alive (2008), ocena 3/10) ipak interesantniji od ovoga. Pitam se koliko bi roditelja nesrećno nastradale dece pristalo da im se deca vrate na samo tri dana a potom ih ponovo trajno izgube. Kraj filma ima još dve tragično glupe scene, jednu predvidljivu ali nelogičnu a drugu još goru koja narušava utisak ozbiljnog filma, ali da ne kvarim užitak „srećnicima“ koji ovo budu gledali.
Primetili ste da sam u ovom opisu malo prostora posvetio glumi, režiji, efektima i svemu onome što čini horor film, jer priča uništava sve od navedenog. Pri tome, ništa nije ni strašno, možda me je malo „presekla“ samo jedna scena, i to nevezana za tok radnje. Ne bih smeo da ovo preporučim nekome za gledanje, te pogledajte prvo trailer pa odlučite.
Vraćanje iz mrtvih
ReplyDeleteNastao u irsko-britanskoj koprodukciji pod okriljem nekada jake produkcijske kuće 'Hammer Films', snimljen je atmosferičan horor. David Keating je utisnuo režiserski pečat na morbidnu priču nastalu po ideji koscenariste Brendana McCarthyja. Sam režiser je nešto tu doradio i prepravio i eto nama konačne verzije.
Smeštena u ruralnim predelima Irske, u provincijskom mestašcu Wake Wood, narativ se bavi paganskim običajima koji običnim ljudima deluju nestvarno, poput kojekakve budalaštine. Mladi bračni par, veterinar Patrick i farmaceutkinja Louise, nakon tragičnog gubitka ćerke jedinice Alice, emotivno rastrojeni razmišljaju da napuste mesto. Stariji gospodin Arthur, ponudi se da im pomogne da se izbore s porodičnom tragedijom. Nudi im pogodbu: može da im vrati nastradalu ćerkicu u život, ali samo na tri dana. Uslov je da oni ostanu i dalje da žive i rade kao lojalni meštani Wake Wooda...
Odabrane lokacije u okrugu Donegal, u živopisnoj Irskoj, uz tehničku podršku koju je pružio švedski Övraby Studios, obezbedile su više nego pristojne produkcione uslove. Solidan rad kamere, uz standardne efekte karakteristične za ovaj žanr i prikladnu muzičku pozadinu, ipak nisu suštinski promenili ništa. Naročito kvalitet filma. Razlog tome je traljav scenario, jer odmah nakon uvodnog dela počinje da klizi u dosadnjikavu koještariju. Slaba dramaturgija i iritantno glup rasplet, zaista ostavljaju nepovoljan utisak.
Što se tiče glumačkih dostignuća , pa moglo bi se reći da su tu negde, u granicama osrednjeg. Aidan Gillen nije loše odradio svoj posao, što bi se moglo reći i za njegovu partnerku, Evu Birthistle. Iskusni vuk britanskog teatra, Timothy Spall prikazao je jedan sveden performans, dajući nam pomalo misteriozan, no istovremeno i dobronameran lik Arthura. Najveći promašaj je Ella Connolly, jer devojčica je neuverljivo oslikala oživljenu ćerkicu Alice. Potpuno sterilna, nezanimljiva izvedba, iako je Alice od krucijalnog značaja za tok i sam epilog radnje.
Na osnovu svega izrečenog, mišljenja sam da je ova horor pričica podbacila, jer ne postiže svrhu: mlako, sa tek par zapaženijih sekvenci strave i užasa. A to je nedovoljno da dosegne barem do proseka u okvirima žanra. Možda je bolje da se preskoči i potraži neka drugačija alternativa, jer ovo više smara no što zabavlja.