Režija: Brad Anderson
Uloge: Hayden Christensen, Thandie Newton, John Leguizamo
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1452628/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=uFbBIUcklt8
Pogledajte još: nijedan film sa sličnom temom
Ovaj film mi je na samom početku delovao vrlo zanimljivo, ali nakon dvadeset minuta filma krivulja zanimljivosti je počela da opada kao grafikon srpske ekonomije, dok je linija iritantnosti i dosade obrnuto proporcionalno počela da raste.
Priča počinje veoma zanimljivo: odjednom nestaje struje u bioskopu a kada je nakon nekoliko trenutaka došla svi ljudi su nestali osim momka koji pušta filmove. Od ostalih ljudi je ostala samo odeća na mestima gde su sedeli. Na nekom drugom mestu u gradu jedan momak se budi ne shvatajući da mu je devojka takođe nestala, izlazi na ulicu i ima šta da vidi: puste ulice, slupani automobili i hrpice odeće na mestima gde su ljudi nestali. Zanimljiva ideja dostojna neke epizode Twilight Zonea.
Ali tu otprilike i prestaje sve ono što je zanimljivo u filmu jer se priča proširuje, i to nagore. Ono što je progutalo ljude je misteriozna tama, pa malobrojni preživeli moraju da budu na svetlu koga je sve manje. Struje nema, dan je svakim danom sve kraći a noć sve duža, akumulatori u automobilima su odjednom svi pocrkali, vatre se niko nije setio, te našim junacima preostaje samo potraga za baterijama i baterijskim lampama koje rade otprilike par minuta a senke koje imaju ljudske obrise čekaju li čekaju da prožderu svako živo biće. Uopšte, dosta scena iz filma je viđeno u filmovima poput The Happening, The Mist i Storm Of The Century.
Važna stvar koju moram napomenuti je da film uopšte nije strašan i nema nikakvih specijalnih efekata, i uopšte mi nije jasno kako je zalutao u horor žanr i ko ga je tu svrstao. Jedini „efekat“ je ta tama koja okruži čoveka i on nestane (nestajanje nijednom nije prikazano). Tokom većine filma vidimo par ljudi u potrazi za svetlom i begu od tame te njihovom filozofiranju zašto su oni grešnici ostali a drugi nestali, te da li su spašeni od Boga prvi ili drugi. Tu je i razlog zašto niko nije upalio vatru u filmu i tako osvetlio celu ulicu: poruka filma je (naravno izgovorena od strane jednog lika) „verujte samo onom svetlu koje držite u svojoj ruci“. Glupost i „neočigledne“ poruke kulminiraju na kraju filma kada dvoje innocent mališana jedini prežive, zahvaljujući tome što su se sakrili u oltar crkve, i jašući na konju odlaze van grada, pretpostavljam da za koju godinu započnu novu vrstu.
Ima tu još gluposti ali mislim da na ovaj kvazireligijski film zaista ne treba trošiti ni vreme ni prostor. Nikako ga ne bih preporučio, osim ako među vama čitateljima ima ljubitelja dela Božidara Benedikta ili serijala „Left Behind“, jer je ovaj film otprilike na tom nivou, nije što je religijski, nego je dosta prizeman.
0 comments:
Post a Comment