Režija: John Carpenter
Uloge: Amber Heard, Mamie Gummer, Danielle Panabaker
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1369706/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=buF-keImNYk
Pogledajte još: Dream House (2011)
Posle konstatacije da Wes Craven nije što je bio, to isto mogu da ustvrdim i za Johna Carpentera, jer je film The Ward mediokritetsko ostvarenje koje se ničim ne izdvaja iznad proseka, a u Carpenterovoj filmografiji je i ispod toga. Rekao bih ako ne ispod a ono u rangu jednog Ghosts of Mars.
Film se kompletno odvija 1966. godine u mentalnoj ustanovi i prati devojku Kristen, koja je dovedena u ustanovu nakon što je iz nepoznatih razloga zapalila kuću. Iako tvrdi da je sasvim zdrava, to što se ne seća prethodnih događaja sa paljevinom, ali i to što joj se dešavaju priviđenja sugerišu da sa njenim mentalnim zdravljem ipak nije sve u redu. Da stvari ne ostanu na dobrom pobrinuće se i lekari sa medicinskim osobljem koji svaku nervozu i nedisciplinu pacijenata „leče“ jakim medikamentima i elektro-šokovima, posle kojih se pacijent vrati u lošijem stanju nego pre tretmana.
Kristen provodi dane u dnevnom boravku sa ostalim devojkama i svojoj ćeliji smišljajući kako da pobegne iz bolnice. Osim pomenutih medicinskih tretmana stanje joj remete priviđenja mrtve devojke, za koju se ispostavlja da je bivša pacijentkinja te ustanove. Kristen postepeno saznaje i to da se ona priviđa i ostalim devojkama, te da ne dozvoljava da se iko udalji i ode iz bolnice. U kakvoj je vezi mrtva devojka sa Kristen, ali i ostalim devojkama ostaje da sami vidite, a ja ne bih to otkrivao da vam ne uskratim i ono malo pozitivnog vezanog za priču.
Priča je relativno zanimljiva ali mi preokret nije bio toliko zanimljiv ni originalan, možda zato što je slična varijacija na temu viđena skoro u Dream House. Sad, ko je tu koga iskopirao nije ni toliko važno, ono što je važno da je Dream House dosta bolji i ozbiljniji, mada konfuzniji film. Meni je The Ward više delovao kao delo Cravena nego Carpentera jer je u pitanju tinejdžerski horor film, lite verzija Freddy Kruegera. Film čak nije ni toliko strašan jer je dosta predvidljiv, a jedina scena koja je „strašna“ je pojavljivanje mrtve devojke. Ono što mi je zapelo za oko tokom većeg dela filma su totalno promašene frizure za to vreme, ali i nedovoljna „ludoća“ devojaka u mentalnoj ustanovi. Jednostavno, sve deluju prilično normalno.
U svakom slučaju film je prosečan i kao takav se može svideti nezahtevnim ili nešto neiskusnijim gledateljima horora. Oni stariji koji pamte Carpentera iz ostvarenja osamdesetih godina će biti razočarani i dočekaće odjavnu špicu filma neispunjenih očekivanja.
0 comments:
Post a Comment