Režija: Peter A. Dowling
Uloge: Kip Pardue, Vinessa Shaw, Breckin Meyer
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1082599/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=3FBzPh8MrO8
Pogledajte još: Creep (2004)
Iz mora nemaštovitosti i bezidejnosti, koja krasi nova filmsta ostvarenja, a time svakako i horor film, stiže nam Stag Night (tj. stigao je 2008. godine, ali za (ne)kvalitet nikad nije kasno). Stag Night je debitantsko i jedino za sada režisersko i scenarističko ostvarenje gore navedenog reditelja, a moje skromno mišljenje je da bi bila greota ako tako i ne ostane.
Film nam priča već milion puta viđenu i priču o grupu mladih ljudi koje neko progoni s dobrim razlogom: da ih ubije. Ovaj put pratimo grupu momaka koji se vraćaju sa momačke večeri (eto otkud naziv filma), nailaze na dve devojke u metrou (kakav je to horor film bez devojaka), ali sticajem okolnosti ostaju zaglavljeni na jednoj stanici u 4 sata ujutru. Umesto da svi zajedno sačekaju par sati dok se ne razdani, oni se (naravno) razdvajaju i dok jedni ostaju tu drugi idu šinama da nađu drugu stanicu koja je možda otvorena za izlazak. Unfortunately, nailaze na grupu divljaka, neandertalaca, ljudoždera, koji očito žive negde po tunelima, u trenutku dok ubijaju i kasape policajca.
A kakav bi to horor film bio kad neko od naših momaka ne bi šutnuo u konzervu, te ga ljudožderi čuli i počeli da vijaju naše momke a onda jedan od momaka zapeo za prag i pao a drugi se vraćali da ga podignu. Bežeći dolaze do neke prostorije koja je, ispostaviće se, lični brlog dotičnih kreatura u koji oni ubrzo dolaze donoseći sveže žrtve. Dalji tok filma nam donosi scene koje smo videli toliko puta (barem gledatelji sa višedecenijskim iskustvom gledanja horor filmova): sakrivanje, bežanje, neuzimanje oružja za samoodbranu koje visi na zidu, mobilni koji nemaju signal (verovatno jer se sve dešava čak 10 metara ispod zemlje), ljudožderi koji ubijaju jednog po jednog, a sve kulminira sasvim „neočekivanim“ krajem filma.
Možda to sve i ne bi bilo toliko loše (pa i nije tolika katastrofa koliko je neoriginalno) da je film kvalitetnije urađen, ali većina scena ubijanja nije ni prikazana, verovatno zbog slabijih efekata, već je sve zamaskirano drmusavom kamerom i brzim promenama kadrova. Likovi ljudeždera su takođe teško uočljiviji na duže od sekundu-dve zbog takvog snimanja, dok je snimanje momaka i devojaka „normalnije“, ali bez efekta, jer su likovi površni i neuverljivi te se teško ko može poistovetiti s njima. Postoji i dosta „bisera“, poput scene kad ljudožderi upravljaju osvetljenjem metroa i pokretnim stepenicama.
Film ne bih preporučio za gledanje ukoliko imate bilo šta zanimljivije za gledanje. Ne može se reći da ja skroz loš ali nema ničega što niste videli u brojnim filmovima žanra, plus što nije ni toliko strašan jer je dosta predvidljiv.
0 comments:
Post a Comment