Uloge: Joel Soisson
Režija: Todd Giebenhain, Diane Ayala Goldner, Rachel Robinson
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1038072/
Insert: http://www.youtube.com/watch?v=1CKFSPzprlg
Pogledajte još: Pulse (2006)
Nakon zrnca sumnje (ili možda bolje reći povelikog kamena sumnje) posle pogledanog prvog dela filma, sada sam skoro siguran da je serijal Pulse jedan od najbesmislenijih serijala filmova koji sam gledao. Recikliranje ionako osrednjeg filma nije se moglo izroditi ni u šta drugo nego u par ekselans loš film, prazan od početka pa do kraja.
Priča se nastavlja na kraj prvog dela, ali bez ijednog starog lika, već ovde pratimo jednu porodicu: oca, majku i ćerkicu Justine. Gradovi su uništeni usled otvaranja „frekvencije“ i upada duhova koji isisavaju žive, te je jedini izlaz da otac sa svojom ćerkom stigne na neku slobodnu teritoriju u kojoj nema mobilne mreže preko koje putuju duhovi. Problem u putovanju mu, osim ostalih duhova, pravi i njegova pokojna supruga, koja ne shvata uvek baš najbolje da je mrtva, već nekad jeste a nekad umisli da je još živa u oživljenim scenama iz prošlosti.
U zu opštu gungulu živih i mrtvih ali opet živih samo kao duhovi se savršeno loše uklapa i ponašanje devojčice koja u jednoj scenu optužuje oca da je on kriv za smrt njene majke a u drugoj sceni juriša prema treperavoj crno beloj majčinoj silueti ne obazirući se na očeve pozive da se vrati. Takvih nelogičnih scena ima dosta i film predstavlja najgoru reciklažu prethodnika sa bukvalno nijednom novom idejom. Tokom gledanja filma imao sam utisak da su vrasnici franšize, usled „dobre“ prođe prvog dela, prodali autorska prava za dve kile kave, a ovi antitalenti su pokušali da se zadovolje sa pravljenjem od kile - dve. Nešto kao kad ste na mejling listi nekog dobrog sajta a kad ga autori ugase prodaju vaš e-mail pa počne da vam stiže spam pošta.
I ovaj film nije ništa drugo do spam, neželjeni film, koga ne verujem da je iko tražio. U većini filma je dosta amaterski i jeftino uradjen, skoro kompletno u studijima ispred „zelenog platna“ a naknadno su montirane pozadine i to se primećuje „s kilometra“ kao u filmovima iz 60-ih godina. Na wikipediji je naveden podatak da je budžet filma 25 miliona dolara, u šta čisto sumnjam, jer je čak i šetanje po ulici u ovom filmu urađeno u studiju sa statičnom fotografijom iza. Efekti duhova su crno beli i blurovani kao slika sa Ei Niš Ambasador crno belih televizora, a film za razliku od prvog dela filma nije urađen u plavo sivim tonovima, tako da barem što se boja tiče nije zamoran za oko.
Čak i trailer za film je urađen amaterski, tj. isečena je jedna scena umesto mixa najinteresantnijih, tako da ne vidim svrhu gledanja ovog filma i ukoliko ga niste pogledali ni ne pokušavajte. Ja ću naravno pogledati i treći deo da vidim da li može gore i od ovoga.
0 comments:
Post a Comment