HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Mel House
Uloge: Katie Featherston, Glenn Morshower, Debbie Rochon
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1245111/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=Gam7Q9H2OV8
Pogledajte još: The Brain (1988)

Ponekad gledanju filmova pristupim bez ikakvog predutiska o filmu: nikad nisam čuo za njega, nisam video inserte, trailer, bilo šta da bi imao predstavu šta da očekujem od filma. U nekim slučajevima se prijatno iznenadim, no, u ovom slučaju desio se – fijasko.

Nakon puštanja filma kreće poduža špica a zatim i uvodna scena gde sam već mogao da naslutim „koliko je sati“ jer verujem da su kvalitetnije glumce mogli da nađu u nekoj srednjoškolskoj predstavi. Bez obzira na sve, priča se zahuktava i saznajemo za čudne stvari koje se dešavaju baš u mestašcu gde naš glavni junak ide da započne posao: nestaju ljudi u nekakvim „crnim rupama koje gutaju sve“, neki drugi ljudi se razboljevaju, i sve u svemu dešavaju se mnoge „originalne“ stvari „nikad viđene“ u ovakvim trećerazrednim ostvarenjima. Mislim, toliko sam već gledao sličnih filmova još pre više od dvadeset godina da kad čujem reč „facility“ znam da su u pitanju neki nedozvoljeni i „nezvanični“ eksperimenti.

I ovog puta je tu ludi naučnik, u ovom slučaju luda naučnica, pak, koja je u svakoj sceni snimana posebnom tehnikom da bi izgledala što više „evil“. No luda naučnica nema nikakve labaratorije ili bilo čega takvog, jer je to verovatno bilo vrlo komplikovano za priučene scenografe. Film vrca od loše glume (svega par likova se može pohvaliti sa relativno pristojnom glumom), bespotrebnim kadrovima i dijalozima, lošim efektima (kadrovi u „facilityju“ su skoro kompletno snimani kroz neki blješteći filter, iz nepoznatih razloga), i glupim scenama koje opravdanje nemaju čak ni u budžetu filma, jer za ideje barem ne trebaju dolari.

Kako drugačije objasniti scenu gde podivljale plastične dečije lutke (?!) izmasakriraju više ljudi u nekoj apoteci i pritom siluju jednu devojku.  Jednostavno ljudi ne uspevaju da se odbrane od 30 centimetara i pola kilograma teške plastike ili gume, šta li već, dok lutkama rastu iz rukica oštra sečiva i paraju ženske grudi. Posebno tragično izgleda nastavak scene, kada nastaje stampedo preživelih iz apoteke koji traje dobrih 5-10 minuta, kao da gomila beži sa stadiona a ne nekolicina njih iz apoteke. Još jedna „zanimljiva scena“ je kad glavni junak, tada već opremljen moćima telekineze, izbacuje njome naučnicu van zemljine orbite, gde se ova guši i pada ponovo na zemlju, ali se od trenja kroz atmosferu samospalila i pala na zemlju samo kao užarena lobanja.

Loši efekti i nikakva priča su zamaskirani sa eksplicitnom golotinjom i slikama ljudskih iznutrica, te film mogu naći kao zanimljiv jedino ljubitelji takvih trećerazrednih filmova. Za mene je ovo bilo više od gubljenja vremena, i najveće filmsko razočarenje od kada pišem opise na ovom sajtu, a verovatno i od vremena kad sam, nažalost, pogledao „Derikože“ (Skinned Deep g.2004., ocena 1/10).

+ par efekata nisu toliko loši
— loša gluma i dijalozi
— loši vizuelni efekti i kamera
— loša priča i scenario
— sve ostalo loše

Ocena: 2/10