Režija: Roar Uthaug
Uloge: Ingrid Bolso Berdal, Rolf Kristian Larsen, Tomas Alf Larsen
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0808276/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=kU-IMPPbj-Y
Pogledajte još: Dead Snow (2009)
Dead Snow je bio prethodni norveški horor film koji sam pogledao i imao je interesantnu ideju a nešto slabiju izradu, tako da sam od ovog norveškog filma očekivao nešto više. Očekivao sam nešto više i od prosečnog američkog filma, tim pre što sam video mnogo pozitivnih reakcija na stranim filmskim sajtovima.
Cold Prey predstavlja klasičnog predstavnika žanra „grupa tinejdžera odlazi u neku zabit, gde nema signala mobilnog telefona, a neki baja ljut što mu je pokipelo mleko želi da ih pobije“. Nema preteranih iznenađenja i u početku sam zaista bio pomalo razočaran scenama tinejdžera koji automobilom putuju u planinu i njihovom snowboardingu po planinama. No, stvari postaju zanimljivije nakon što jedan od njih padne i slomi nogu a ostali moraju da ga odvuku u najbliže sklonište, u napušteni zimski hotel u blizini.
Provaljuju u hotel, lože vatru, lepe slomljenu drugovu nogu super lepkom i čekaju jutro da potraže pomoć. Jedan par uživa uz čašicu, drugi odlazi na sprat u jednu od mnogobrojnih soba da vode ljubav i niko ne sumnja da u hotelu živi tajanstveni krvolok, zbog kojeg ljudi u okolini nestaju već godinama unazad. Tužnu istinu će spoznati tek kad dođu do njegovih odaja, nalazeći u njima mnogobrojne lične stvari ubijenih. No, onda se i ubica uključuje u priču, lično i personalno, i kreće horor film.
Horor film koji je u svemu klasični predstavnik podžanra. Ima u njemu već viđenih scena (nema signala za mobilni telefon, parovi se razdvajaju da ih ubica lakše sredi, ubica se većinom pojavljuje na očekivanim mestima itd.) ali je dovoljno drugačiji od američkih filmova istog zapleta. Razlog tome delom leži u lokalitetu na kojem je sniman, jer snežni zavejani predeli i napušteni hotel sa gomilom soba deluju dosta sablasno, a delom je sve malo drugačije zbog produkcije i jezika koji daju nešto drugačiji osećaj. Takođe, poseduje par zanimljivih scena, recimo kad ubica vuče sanke natovarene leševima.
Iako ne poseduje mnogo originalnih stvari film je dovoljno zanimljiv i napet, možda nije toliko strašan ali je to i stvar ukusa. Daleko da je film nešto epohalno, kakvim ga predstavljaju neki na internetu, ali svakako da je za nijansu iznad proseka te ga preporučujem ljubiteljima takvih horora.
0 comments:
Post a Comment