Režija: Kaare Andrews
Uloge: Jessica Lowndes, Julianna Guill, Ryan Donowho
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1407049/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=vA9wtWH8Yvg
Pogledajte još: Triangle (2009)
Altitude je niskobudžetni psihološki horor film iz 2010. godine, nakon čijeg gledanja nisam bio razočaran, što je za današnje horor filmove retkost (a pogotovo za niskobudžetne). Iako sam očekivao slab film rezultat je u najmanju ruku prosečan film sa zanimljivom idejom.
Priča prati nekoliko tinejdžera, veoma antipatičnih tinejdžera, ali to je tako u današnjim tinejdžerskim filmovima. Mislim, pogledajte glavnu junakinju Saru i recite da li vam liči na pilota avionom. A upravo to: ona pilotira malim avionom, vozeći društvo na koncert Coldplaya. Iako je nedavno položila letački ispit za pilota i nikad nije letela avionom, a posebno ne ovim medelom, Coldplay je Coldplay, i ona bez znanja svog oca potpukovnika iznajmljuje avion i poleće. Početak leta protiče sasvim očekivano i opušteno, u ispijanju piva, kreveljenju i komunikacijama sa tornjem. Da ne bi sve išlo kako treba tu je Sarin momak koji se od početka ne oseća dobro i kao da predoseća da će se nešto dogoditi.
Kao da nije dovoljno što je mladić na ivici panike od straha, njegova devojka mu daje upravljač aviona da malo pilotira i tada nastaje fijasko, avion počinje da se propinje, šraf koji je još na početku leta počeo da se odvrće sada ispada i zaglavljuje upravljač, te oni sa malim avionom lete u nebesa pravo u olujni oblak iz kog ne mogu izaći a zalihe goriva se smanjuju. Veza sa tornjem je prekinuta pa im je jedini spas u skromnom Sarinom pilotiranju. Ali stvari nisu takve kao što izgledaju: čini se da oblaku nema kraja i da je u njemu neko čudovište koje svojim kracima napada avion.
Na samom kraju filma će se dogoditi neočekivani rasplet, koji je i najveća vrednost filma, i pokazaće se da ne postoji jasna granica između mašte i stvarnosti. Ovaj film pomalo spada u psihološku grupu horor filmova koje nije baš tako lako razumeti (ne baš kao Triangle g.2009, ocena 7/10, ali ipak) te će casual gledaoci ostati pomalo zbunjeni nakon završetka. Ipak, film od polovine (a pogotovo na kraju) postaje dovoljno originalan da se izdigne iznad onoga što nagoveštava na početku. Da sve ne bude sjajno pobrinuli su se glumci i dovoljno rupa u scenariju, kao pomenuto pilotiranje ili kada jedan momak tokom leta ide na rep aviona da ga odglavi. No, s obzirom na to kako se film završio (da ne otkrivam), čak i takvi događaji možda mogu da prođu.
Film je dovoljno zanimljiv i drži pažnju iako se 90% filma događa u malom avionu i zbilja je šteta što nije više pažnje obraćeno na casting a više sredstava uloženo u scenografiju jer je toliko očigledno da je let sniman u studiju. Ipak, ko želi da pogleda malo drugačiji tinejdžerski horor u ovom filmu bi mogao naći zanimaciju za sat ipo.
0 comments:
Post a Comment