HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Gabriel Bologna
Uloge. Lorenzo Lamas, Sean Lawlor, Natalie Stone
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1056026/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=ToXNFP9F-2Y
Pogledajte još: Journey to the Center of the Earth (2008)

„30,000 Leagues Under the Sea“ je film producentske kuće The Asylum, i po produkciji je najbliži nečemu što se može gledati na SyFy kanalu. Kao što naziv govori inspiracija za ovaj film je nađena u romanu „20000 milja pod morem“, tj. tema je prilagođena novom vremenu.

Poručnik Michael Arronax (Lorenzo Lamas), sa dvoje članova svog tima i dodeljenim mu kapetanom Lucille Conciel, koja je inače njegova bivša supruga, kreću u potragu za nestalom podmornicom koja zvanično nosi šest nuklearnih bojevih glava (nezvanično mnogo više). Podmornica je nestala na neistraženom mestu kojeg nema na karti, nekom podvodnom „bermudskom trouglu“ u kojem se dešavaju podvodne erupcije vulkana. Iako se spasilačka podmornica može spustiti do 20000 milja, uz stisnute zube spustila se još niže, ništa pritisak, no nestalo kiseonika i članovi posade padoše u nesvest.

Kad se osvestiše imaše šta da vide: da su svi živi i zdravi ali se nalaze na misterioznom podvodnom objektu. Onda naiđe domaćin, kapetan Nemo, koji je gradio dotični objekat zadnjih trideset godina, a ostade nejasno iz kojih izvora i ko je finansijer. Ploveći podvodni objekat je sagrađen iznad davno potonulog grada, osmog svetskog kontinenta – Atlantide. Da bi kapetan nemo oživeo Atlantidu neophodan mu je oksi-generator sa američne vojne podmornice, i zato je upotrebio svoje specijalno oružje tj. poslao hobotnice da obore podmornicu na dno mora. Kada bi oživeo svoju Atlantidu čovek bi na njoj, uveren je Nemo, živeo 200 godina, te tu on uporedi nju i Nojevu barku. A uz Nojevu barku idu i bojeve nuklearne glave, kojim bi se Nemo branio, naravno, od Amerikanaca.

O ovom filmu se nema šta posebno reći jer on ne odudara mnogo od sličnih ostvarenja, poput pomenutih SyFy serija i filmova, za koje verujem da ste, ako ne gledali, a ono barem videli o čemu se radi. Pod uslovom da znate kakva vas produkcija očekuje, gledajući ovakve filmove ne možete se preterano razočarati ali ni obradovati. Gluma, dijalozi, radnja, efekti, sve je na poluamaterskom nivou, sa tek ponekim detaljima koji „iskaču“. Ipak, koliko god loše izgledali volim da ponekad pogledam nešto slično, barem su ideje i mašta u ovakvim filmovima mnogo izraženiji nego u holivudskim, valjda zato što ne mogu da svoj film baziraju na specijalnim efektima jer za tako nešto nemaju sredstava. Svaki film The Asyluma je koštao dobrano ispod milion dolara, ali je svaki ostvario profit.

Oni  koji žele da pogledaju neki ozbiljan film i/ili ljubitelji Žila Verna ni u kom slučaju ne smeju doći u posed ovog filma jer će im se filmska industrija ogaditi za neki duži period. Međutim, oni koji vole uvrnute fikcije i pre svega poluamaterske TV filmove mogu naći nešto interesantno u njemu. Posle ovog, ista producentska kuća je nastavila po svome i snimila „Journey to the Center of the Earth“ 2008. godine, koga ću, nadam se, takođe pogledati.

+ ideja za film
+ lako štivo za odmor od holivudskih filmova
─ gluma i likovi
─ efekti i scenografija
─ još dosta toga...

Ocena: 4/10