Režija: Don Siegel
Uloge: Kevin McCarthy, Dana Wynter, Larry Gates
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0049366/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=WFnSxeDfENk
Pogledajte još: It Came from Outer Space (1953)
Posle Forbidden Planeta, opisaćemo još jedan SF klasik prikazan iste godine (tačnije, mesec dana ranije), a koji inicijalno nije bio toliko zapamćen i cenjen da bi tek u kasnijim godinama stekao skoro kultni status. Nedavno ga je Američki filmski institut rangirao na deveto mesto liste 10 najboljih filmova SF žanra.
U gradu Santa Mira doktor Miles Bennell (Kevin McCarthy) radi kao lokalni lekar opšte prakse i njegov ustaljeni ritam rada i lečenja lokalnog stanovništva biva narušen kada mu se sve više ljudi počne javljati sa zahtevom da im pomogne jer njihovi najbliži više nisu isti. Tako mu se javlja rođaka Wilma koja više ne prepoznaje svoga oca Iru, naleće automobilom i umalo gazi dečaka Jimmyja koji beži od svoje majke tvrdeći da to nije ona i slično. Iako se trudeći da nađe neko logično objašnjenje za takve događaje i pokušavajući da nastavi normalan život i rad, to mu ne uspeva nakon hitnog poziva prijatelja Kauffmana koji je našao tajanstveno telo. Muškarac koji likom, visinom, težinom i stasom podseća na Kauffmana ali bez crta lica, otisaka i drugih detalja koji određuju osobu, nedovršeno telo kojem je potrebno još neko vreme da sazri i zameni Kauffmana.
A zamene se dešavaju u trenutku kada je kopija gotova a original zaspi, nakon buđenja pojavljuje se osoba istog izgleda ali bez emocija. Iako se fizički razlikuju svi “novi” ljudi su jednaki: bez osećanja, bez bola, bez ljubavi, imaju samo instinkt za preživljavanje i neopisivu želju da preostale prave ljude prevedu na svoju stranu. Druga polovina filma se sastoji u nastojanja doktora Bennela i njegove verenice Becky (Dana Wynter) da pobegnu razularenoj gomili zaposednutih građana Santa Mire, da se domognu autoputa i tako pobegnu a da ne zaspu jer bi time njihov život kao ljudski bio okončan.
Ovaj film čiju režiju potpisuje Don Siegel (kasnije režiser mnogo poznatijeg Dirty Harryja, 1971.) je vrlo specifičan i samo po tematici je SF film jer u njemu gotovo da nema nikakvih specijalnih efekata. Na specijane efekte je potrošeno samo 15.000 dolara koji su i u to vreme bili mala sredstva. Većina, za vreme kad je snimljen, strašnih scena se bazira na atmosferi i u to vreme veoma popularnom strahu od vanzemaljaca, koji, eto, u ovom slučaju zamenjuju ljude jednog po jednog svojim identičnim kopijama. Da li je moj otac zaista on, majka majka a komšija komšija, pretpostavljam da su se pitali mnogi koji su tada izašli iz bioskopa i da film nije delovao nimalo naivno kao danas.
Meni film deluje kao jedna od epizoda Twilight Zone prvog serijala, jedino što odudara je naknadno snimljen neuspeli završetak filma, na koji su autori filma bili primorani zbog (po producentima) suviše mračnog prvobitno snimljenog kraja. Preporučujem ovaj film svima koji vole Twilight Zone ili SF filmove tog doba.
0 comments:
Post a Comment