Režija: The Vicious Brothers
Uloge: Sean Rogerson, Juan Riedinger and Ashleigh Gryzko
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1703199/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=g8FBRATbJoA
Pogledajte još: [Rec] (2007)
„Grave Encounters“ spada u grupu fimova koji su planski snimani amaterskom i nefilmskom kamerom „s ramena“, sa isforsiranim trešenjem kamere, a sve da bi se dočarala realnost filma. U takvim filmovima, pa i u ovom, postoji uvod gde nam narator govori da je u pitanju istinit događaj, i da od učesnika nema više ni traga ni glasa, sve što je ostalo je nemontiran materijal s kamere.
Priča prati ekipu emisije Grave Encounters, koja se bavi istraživanjem duhova, emisije slične kakve možemo gledati i na kablovskim kanalima kod nas. Dolaze u napuštenu psihijatrijsku bolnicu gde se „priča“ da ima duhova. Ekipu sačinjavaju vođa i glavni narator Lance, devojka Sasha („ekspert“ za natprirodno), kamerman T.C., tehničar Matt i „medijum“ Huston. Uz takvu postavku priče gde ekipa snima svojevrsni reality show o duhovima izbegnuta je zamka iz nekih prethodnih sličnih filmova (naprimer „Cloverfield“, g. 2008. ocena 7/10) gde zaista nema razloga da neko snima sve događaje dok ga vija sto karakondžula a snimatelj više pazi na kameru nego na sopstveni život.
Cela emisija je trebala da bude fake, dakle nameštaljka. Iznuđivani su lažni odgovori od ljudi koji i dalje održavaju napušteni objekat, doveden je lažni medijum Huston koji treba da „oseti jaku energiju“ u zgradi, tj. da potvrdi postojanje duhova i sl. Postavljeno je nekoliko stacionarnih kamera da snimaju najsumnjivija mesta i donešena je brojna oprema, te započeto snimanje, pompeznim i „šokantnim“ Lanceovim najavama. No, ekipa nije ni slutila da su posle nekoliko epizoda serijala zaista i nabasali na mesto krcato duhovima te su vremenom tumarajući brojnim sličnim hodnicima napuštene mentalne ustanove faktički postali njeni pacijenti, teško razaznajući da li su progonjeni duhovima ili sopstvenim ludilom.
Ono što je dobro u filmu je atmosfera koja je jeziva. Dovoljno je da sebe zamislite noću u nekoj takvoj napuštenoj zgradi, zaključanoj spolja, pa vam neće biti svejedno, a razni zvukovi iz raznih hodnika i sa gornjih spratova zaista mogu doprineti da neko, pogotovo labilniji, skrene pameću. Konkretno u filmu je među prvima popustio čuveni medijum Huston, što je bila malo komična scena. Ono po čemu mislim da film zaostaje za nekim prethodnim predstavnicima žanra (recimo spomenuti Cloverfield, a posebno [Rec], g.2007. ocena 9/10) su dve stvari. Kao prvo, manjak scena u kojima se duhovi zaista pojavljuju, jer se to dešava u bukvalno 2-3 navrata. Većina filma protiče u raznim zvukovima koji dopiru ko zna odakle iz zgrade, što je strašna atmosfera, ali nekako bez kulminacije. Druga stvar je to da što postoji ikakav smislen kraj filma, dakle opet ne postoji ni kulminacija ali ni deo odgovora šta se zaista dešavalo te noći, kao u pomenutim ostvarenjima. Ono što je bolje rešeno je da je kamera manje zamorna jer ima dosta scena sa stacionarnih kamera, tako da je film manje naporan za gledanje.
Sve u svemu, u pitanju je dobar film, ali nikako najbolji u okviru podžanra. Preporučujem da ga pogleda svako ko voli takve ali i horore uopšte, i to po mogućnosti sam i u noćnim satima. Posle toga bi voleo da vidim ko bi smeo da prođe čak i pored neke velike napuštene zgrade J
Vrlo solidan film. Nisam puno očekivala, a dobila sam zabavan i napet film. Zaista, jedino mu nedostaje smisleniji kraj.
ReplyDelete