Režija: Fred M. Wilcox
Uloge: Walter Pidgeon, Anne Francis, Leslie Nielsen
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0049223/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=CNZcqT9Wv1k
Pogledajte još: Robinson Crusoe on Mars (1964)
Forbidden Planet spada u klasike SF žanra, i mada su ove stranice prvenstveno posvećene horor filmovima, s vremena na vreme opisaću i neke naučno-fantastične filmove, novije i starije.
Radnja filma se dešava u 23. veku, kada svemirski brod odlazi na planetu Altair 4 da smeni prethodnu ekspediciju. Da nešto nije u redu smena na brodu će saznati već u prvoj komunikaciji ja doktorom Morbijusom, vođom prethodne ekspedicije, koji od njih izričito zahteva da ne sleću na planetu, već se odmah vrate na zemlju, ne dajući pritom nikakva dodatna pojašnjenja svog zahteva. Naravno, svemirski brod se oglušava na njegove zahteve i sleće na planetu. Tokom razgovora sa Morbijusom saznaju da je on jedini preživeli član prethodne ekspedicije i skupa sa svojom (kasnije rođenom) ćerkom je jedino živo biće na planeti. Svi ostali, uključujući i njegovu suprugu, su stradali, kako je to Morbijus rekao, od misterioznog stvorenja.
Odnos između ćerke Alte, koja nikad nije videla nijednog čoveka osim oca, i posade broda, koja nije videla žensko biće duži period koliko je let trajao, zauzima određen deo filma. Prikazana je njena neodlučnost koji od članova posade joj se više sviđa i na čiju stranu da stane: očevu, kome je prirodno vezana, ili kapetanovu, u kog se najzad zaljubila. Drugi deo priče je odnos između doktora Morbijusa i kapetana Adamsa, vođe nove ekspedicije, uzrokovan tajnovitošću doktora u vezi događaja na planeti i nasleđa Krela, prethodne civilizacije na Altairu 4 koja je bila nekoliko puta inteligentnija od ljudske rase ali je iz misterioznih razloga izumrla, ostavljajuću svu tehnologiju iza sebe. Ne bih dalje opisivao šta se zbivalo na planeti i šta je tajanstveno čudovište da ne pokvarim neizvesnost onima koji bi pogledali ovaj film, samo ću reći da je rasplet jedan od originalnijih u SF filmovima, možda i do današnjih dana.
Osim po priči, koja je inspirisana ni manje ni više nego jednom Šekspirovom pričom, film će ostati upamćen i kao prvi koji je imao elektronski soundtrack, mada moram priznati da je muzika (tj. zvukovi) jedna od stvari u filmu koja mi se nije bas svidela i pozeleo sam da je, kao u video igrama, podesim na off. Gluma je standardna za ono vreme, a verovatno stvar po kojoj ovaj film može biti interesantan i mlađim generacijama je pojavljivanje Leslie Nielsena, sa sve crnom kosom.
Što se specijalnih efekata tiče, moramo ih posmatrati uzevši u obzir vremensku distancu od preko pola veka. Za tih pola veka film uopšte je napredovao u skoro svim poljima (može se jedino sumnjati u bezidejnost novijih filmova) , ali je sigurno najviše napredovao na polju specijalnih efekata; sajle i minijaturne makete zamenili su kompjuteri i CGI scene i efekti. Ako spadate u ljubitelje i starijih filmova, retro efekti u ovom filmu vam neće smetati, no mladjim naraštajima bi mogli biti smešni i neubedljivi. Oni prvo neka pogledaju slike ili trailer iz ovog filma, pa neka mu pristupe i gledaju ga kao filmski muzej, ili neka pogledaju kako je Leslie Nielsen izgledao u tridesetoj godini.
0 comments:
Post a Comment