Režiser: Kevin Munroe
Uloge: Brandon Routh, Anita Briem, Sam Huntington
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1013860/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=cCeLIa02iy0
Pogledajte još: Cemetery Man (1994)
Sve vreme filma po glavi mi se motalo jedno sasvim logično pitanje: zašto (pobogu zašto?) ljudi snimaju filmovane verzije stripova, rimejkove starih hitova ili x-te nastavke davno propalih prethodnih nastavaka uspešnih prvih delova filmova? Razumem da je filmsku industriju zahvatio nedostatak svežih ideja, ali ipak... Na prste jedne (pa dobro, nek bude i dve) ruke se mogu nabrojati uspešne ekranizacije strip junaka, ili junaka iz video igara (što je možda još teži zadatak, ali nije tema ovog osvrta).
A film Dylan Dog: Dead of Night celim vremenom trajanja od 108 minuta hoda po ivici između prihvatljivog i sramnog.
Film počinje prikazujući Dilana kao bivšeg istraživača natprirodnih pojava a sadašnjeg privatnog detektiva u kancelariji u stilu noir filmova 60-ih godina. Taj utisak dodatno pojačava i naracija u prvom licu tokom celog trajanja filma, i moram priznati da ovaj segment dobro funkcioniše. Dilanovog strip pomoćnika Gruča nema, što je možda i dobra odluka, jer bi lik Gruča u filmu delovao možda malo stupidno. Uostalom, ko bi ga glumio? Zato Dilan u ovom filmu ima pomoćnika Markusa. Jednog dana izvesna Elizabeth dolazi unajmiti Dilana da istraži misteriozno ubistvo oca, Dilan odbija, ali ipak prihvata kada iste večeri nalazi mrtvog Markusa u svojoj kancelariji, ubijenog od iste ruke kao i Elizabetin otac.
Sledi Dilanov povratak u ulogu istraživača natprirodnih pojava i istraga slučaja koja više podseća na pomenute noir fimove nego na istrage iz stripa. Dilan se nakratko povlači iz uloge mirotvorca izmedju sukobljenih strana vukodlaka, vampira i zombija, koji predstavljaju većinu stanovnika Nju Orleansa. Nju Orleansa. Ne Londona. To je još jedna razlika u odnosu na strip, koja, za razliku od Gruča, nije morala biti. Ali američko tržište je američko tržište a dolari su dolari. Verovatno bi film kao horor bolje funkcionisao da ima londonske magle a ne nećnog života Nju Orleansa sa tehno muzikom.
Dakle nema Londona, nema Gruča, nema inspektora Bloka, ima klarineta u naznakama, maketa brodova takodje u tragovima. Ima Volkswagen „Bube“ kabriolet koja manje leži Nju Orleansu 2010-te godine nego stripu s kraja 80-ih. Ima usiljenog humora koji mi u više navrata takodje nije baš legao, posebno u vezi Markusa. Ima Brandona Routha u ulozi Dilan Doga i posle par minuta navikavanja mogu reći da se dobro snašao u toj ulozi, i uopšte glumačka ekipa je korektno uradila svoj deo posla, za razliku od scenarista, jer će u vezi priče biti različitih mišljenja. Nikad mi nisu bile ubedljive priče gde su svi oko nas vukodlaci, zombiji ili vampiri, samo jedni drže mesare, drugi noćne klubove a treći praonice automobila.
Najjednostavnije rečeno, ovim filmom će retko ko biti uistinu zadovoljan. Film nije loš, ali će mu ljubitelji stripa Dilan Dog naći gomilu zamerki, dok oni koji nikad nisu čitali strip neće ni videti svrhu postojanja filma. Njima je svejedno da li se film zove Dylan Dog: Dead of Night ili John Doe: Dead of Night.
0 comments:
Post a Comment