HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Jee-woon Kim
Uloge: Kap-su Kim, Jung-ah Yum, Su-jeong Lim
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0365376/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=anF5XiN8QY8
Pogledajte još: Martyrs (2008)

Još jedan od filmova koji mi je duže stajao nepogledan i kod koga sam se isto prevario, jer je u pitanju vrlo dobar, na momente odličan film. Nadam se da neće biti „treća-nesreća“, i da će ostali filmovi „na čekanju“ biti barem približnog kvaliteta. U pitanju je južnokorejski film veoma neobičan u svim segmentima koji sigurno zavređuje ponovno gledanje, ne samo radi boljeg sagledavanja i razumevanja nekih delova. Film je mešavina više filmskih žanrova: drame, horora, psihološkog trilera, misterije.



U pitanju je priča o dve sestre, Soo-mi i Soo-yeon, koje nakon lečenja na psihijatrijskoj klinici dolaze da žive sa svojim ocem i njegovom suprugom u udaljenu kuću izvan grada. Dve sestre, koje su izuzetno vezane i žive u nekom svom svetu, već po dolasku  pokazuju animozitet prema maćehi a ispostaviće se da je njen prema njima još veći i ubrzo uzajamni odnos prerasta u otvorenu mržnju. Otac je skrajnut iz svih tih događaja, što zbog odsutnosti što zbog pokušaja balansiranja između tri ženske osobe u kući koje voli, svaku na svoj način. Kada se tome dodaju razni zvukovi koji se noću čuju u prevelikoj kući s gomilom prostorija, ali i noćne more sestara, dobija se vrlo atmosferičan film.



Tome najviše doprinosi stil snimanja jer film od samog početka kreće kao drama. Već od prvih kadrova u psihijatrijskoj ustanovi kada medicinska sestra dovodi Soo-mi do doktora, ili kada sestre izlaze iz automobila, i ti kadrovi traju više minuta, jasno je da u ovom filmu ništa neće teći brzo. Čak su i horor scene dosta usporene ali bas zbog toga i deluju ozbiljnije i strašnije. U većinu takvih scena nas uvodi hičkokovski stil kadriranja kada se kamera polako približava nečemu uz obavezno zaustavljanje muzike što samo povećava napetost. Kad smo kod muzike treba reći da izuzetno doprinosi atmosferi i da je šteta ne slušati film na kvalitetnim 5.1 zvučnicima.



Kao i većina japanskih filmova (mada je ovde u pitanju južno-korejski) i ovaj film je specifičan i originalan ali na momente teže razumljiv. Priča je dosta haotična negde od polovine filma a pogotovo pri kraju nakon preokreta i teško da će mnogi pohvatati „početak“ i „kraj“, između onoga sto jeste, što je bilo, ili što je proizvod mašte i iskrivljene percepcije protagonista filma.



No, ta jedina mana filma ne bi trebalo da vas pokoleba da ga pogledate. A Tale of Two Sisters, u originalu Janghwa, Hongreyeon, što znači Rose Flower, Red Lotus, u svim segmentima predstavlja originalno i kvalitetno delo i šteta bi bilo promakne svima osim onima koji ne podnose drame a više vole „akcionije“ horore. Da je u pitanju kvalitetno odrađen film sa dobrom idejom ne govore samo brojne nagrade koje je film „pokupio“ već i Hollywood, jer se pojavila (naravno) američka verzija filma, nazvana The Uninvited (2009).

+ atmosfera
+ gluma
+ režija
­+ muzika
− haotična priča

Ocena: 8/10