Režija: Frank Darabont
Uloge: Thomas Jane, Marcia Gay Harden, Laurie Holden
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0884328/
Trailer: https://youtu.be/LhCKXJNGzN8
Pogledajte još: Silent Hill (2006)
Vreme je da ispunim jednu staru želju čitaoca Lazara i da se vratim filmu koji mi se onomad (čini mi se 2008. ili 2009. godine) i nije previše dopao. Za one koji ne znaju (a verujem da je takvih, kao i onih koji nisu gledali ovaj film, malo) The Mist je nastao po istoimenom delu Stephena Kinga iz 1980. godine. Film u ovoj recenziji neću upoređivati sa knjigom jer sam dotičnu čitao dosta davno (1998. godine) a novelu je za potrebe filmskog scenarija adaptirao Frank Darabont (koji je takođe odradio i režiju), jedan iskusan režiser Kingovih dela koji je pre The Mist snimio par veoma poznatih ne-horor Kingovih adaptacija.
Radnja filma The Mist se, naravno, dešava u Mainu i počinje nakon jedne oluje koja je dovela do devastacije određenih objekata i rušenja nekolicine trulih stabala. Meštani svoju pažnju posvećuju šteti koja je nastala a potpuno zanemaruju jednu nesvakidašnju i neobičnu pojavu – maglu koja se sa planina spušta i kreće u pravcu gradića. Dok se umetnik u pokušaju David Drayton (obratiti posebnu pozornost na radove koje crta!) vozi sa svojim mališanom prema obližnjem marketu čitave kolone vojske u punoj borbenoj gotovosti zauzimaju položaje i sukobljavaju se izmaglici tj. onome što se u njoj nalazi. Ono što vreba iz izmaglice David će spoznati kada se nađe zatočen u supermarketu sa desetinama drugih civila; izmaglica je bukvalno opkolila objekat ne dozvoljavajući nikome da ga napusti i pokuša da se spasi. Zapravo, pojedini su pokušali da pobegnu iz supermarketa ali su veoma brzo skončali raskomadani od strane jezivih pipaka i odvučeni u maglovitu udaljenost. A jezivi pipci su samo početak i obod užasa koji iščekuje sve ljude u izmaglici...
Horor elemenata u prvi mah nema mnogo, i sve što gledalac vidi je jeziva izmaglica koja guši svojom zaglušujućom belinom, ali kada prođe polovina filma specijalni efekti se gomilaju, gomilaju se i leševi i ostaci ljudskih tela a film postaje sve spektakularniji kako se bliži svom finalu. Određenim scenama danas možete prigovoriti da su nešto slabije kompjuterski animirane (recimo scena ataka letećih spodoba u supermarketu) ali treba imati na umu da je ovaj film star već skoro čitavu deceniju a da je njegov budžet bio prilično tanak za sve ono što je zamišljeno. Stekao sam utisak da je od efekata i izgleda spodoba veća slabost filma njihova interakcija sa okolinom ali The Mist poseduje dovoljno i danas ubedljivih scena da nikada nemate utisak kako posmatrate neki generički CGI horor uradak. Cenzura definitivno nije prišla ni blizu ovog filma pa tako u njemu možete videti dosta krvi, iznutrica i pokidanih delova tela, mada je akcenat filma na nečemu potpuno drugom.
The Mist predstavlja veoma uspešnu kombinaciju fantastike, horora i drame pa se upravo zbog toga (naročito zbog dramskih elemenata) režiser filmova The Shawshank Redemption i Green Mile ovde našao na potpuno domaćem terenu. Akcenat filma zapravo nije na plašenju gledalaca, niti na njihovom fascinacijom specijalnim efektima ili izgledom karakondžula, već na hororu bezizlazne situacije. Veći deo filma je potrošen na psihološki prikaz zatočenih u supermarketu, na njihove promene usled izolovane situacije, na njihova psihička pucanja zbog velikog pritiska i situacije koju njihov um naprosto ne može da pojmi, dakle na nešto što je King više puta obrađivao u svojim delima koja su kasnije filmovana. Upravo to je za mene i najveći problem ovog filma jer on veoma liči na nešto što sam već gledao ili čitao a recimo dobar deo rednje filma The Mist je skoro prekopiran u knjizi (a verovatno i seriji) Under the Dome.
Tu je i problem zbrzane radnje, iako film traje tačno dva časa (koja nikada nisu dosadna, by the way). Iako je za pretpostaviti da bi se ovakve stvari kakve vidimo u marketu zaista dešavale (pa čak i mnogo gore) zaista je teško poverovati da bi se sve to izdešavalo u roku od samo dva ili tri dana koliko radnja filma obuhvata. Nama je zaista nepojmljiva razmera jedne takve katastrofalne situacije ali je zaista teško poverovati da bi jedna religiozno-ekstremna ludača za samo jednu noć pridobila toliko fanatičnih sledbenika koji bi već sledeće jutro bili spremni na žrtvovanje tuđe dece zarad svoje potencijalne sigurnosti. Inače, religiozna luđakinja je ovde iritantnija i opasnija po okolinu od bilo kojeg stvora koji vreba iz magle. A onda dolazimo i do famoznog završetka koji mi se nije svideo ni na prvo gledanje a nije ni sada jer mislim da je veštački isforsiran, preuranjen, neprirodan i nerealan a sve u cilju potresnog završetka koji ničemu ne služi.
Neprirodno je i konstantno insistiranje na bežanju iz marketa i upornim pokušajima da se domogne automobila iako je svima jasno da se iz koliko-toliko sigurnog objekta ne može pobeći (barem ne daleko) jer niko od izašlih kroz vrata nije sastavio dvocifreni broj koraka. Mnogo logičnije bi bilo ostati u marketu i sačekati pomoć ili razilaženje magle; postoji mogućnost da dođe vojska, postoji mogućnost pojave vetra koji bi razvejao magluštinu a i u marketu svakako postoji dovoljno hrane i vode. Ipak, The Mist je i pored ovih propusta u priči jedan veoma dobar film koji pruža zadovoljavajuće audio-vizuelno iskustvo, jake metafore i kritike te nešto nategnutije elemente panike i paranoje. Sasvim dovoljno aduta da ovaj film pogledate, ukoliko postoji neko ko to nije do sada uradio.
0 comments:
Post a Comment