Režija: Tod Williams
Uloge: John Cusack, Samuel L. Jackson, Isabelle Fuhrman
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0775440/
Trailer: https://youtu.be/BCns4w3GA9A
Pogledajte još: The Cell (2000)
Cell je ovogodišnji SF horor film baziran na istoimenoj knjizi Stephena Kinga (na našim prostorima prevedenoj kao Mobilni telefon). Knjigu iz nekih razloga nisam pročitao, mada sam u određenom periodu imao želju, tako da se ovaj opis neće bazirati na poređenjima dva dela i razlozima zašto je u filmu nešto urađeno ovako ili onako. Možda su (ne)srećne odluke autora ovog filma rezultat težnji da film prati radnju knjige, možda pritisaka producenata a možda i splet multiglupih okolnosti (ko je čitao knjigu neka slobodno ostavi komentar ispod recenzije). Tek, film koji obrađuje neoriginalnu ali uvek zanimljivu temu i koji je rađen po književnom predlošku čuvenog pisca je naprosto morao ispasti mnogo bolji, posebno imajući u vidu eminentnu glumačku postavu.
Film počinje veoma dobro, gotovo odlično. Uvodna špica se nastavlja u prikaz svakodnevnice jednog prometnog američkog aerodroma na kome se, sasvim slučajnom koincidencijom, zatekao i John Cusack koji igra bostonskog umetnika na pragu svog prvog unosnijeg poslovnog angažmana. Nažalost, crtani Cusackovi radovi brzo će se naći izgaženi po podu čekaonice jer nekoliko trenutaka nakon što se čuo sa bivšom suprugom i sinom kreće iznenadni stampedo i pokolj kakav nije viđen još od prethodnog zombi horor filma kojeg ste pogledali. Ljudi u trenutku trena postaju kanibalističke zveri, izjedaju jedni druge, ubijaju i sami sebe u nekim nesrećnim situacijama a Cusack se sa još nekolicinom normalnih spašava izlaskom iz zgrade. Ovaj početak je možda i najefektniji deo filma jer je veoma dobro naslikana panika kod iznenadne masovne zaraze na izolovanom ali prostoru sa koncentrisanim mnoštvom ljudi. Ovaj uvod karakteriše brza montaža i nekoliko animiranih specijalnih efekata koji svojim (ne)kvaliteteom više odgovaraju SyFy produkciji. Vidimo i nekoliko budalastih ponašanja zombija (ne znam, možda se zombiji i ponašaju tako - reću ću vam čim se nađem u središtu jedne ovakve aerodromske zaraze) a to sve ukupno govori da Cell nikako nije film A klase (pa ni B).
Ispostavilo se da je nekakva zombi zaraza i napad krvoločnog divljašta potekao iz signala mobilnih telefona. Ko god je pričao ili pozivao nekoga - podivljao je iz nepoznatih razloga a zdravi su ostali samo oni „ludaci” koji su kroz čekaonicu aerodroma prolazili bez „cigle” na obrazu, slušalica zabodenih u uši ili nepraveći selfi vredan 'iljadu lajkova. Sudbina je htela da Cusacku neposredno pre akcidenta „iscuri” baterija njegovog iPhonea pa je ovo verovatno prvi put u mobilnoj istoriji da je nejaka baterija jednog smartphonea nekome spasila život. Ipak, kompanija sa znakom zagrižene jabuke čiji se fensi proizvodi i svetleći logo često pojavljuju u današnjim niskobudžetnim horor filmovima nije sponzorisala Cell (pitam se zašto) pa ostaje nepoznato uz koji brend ćemo krvožedno pohisterisati a uz koji će nam nejaka baterija spasiti (kakav-takav) život. Anyway, od trenutka izlaska iz zgrade aerodroma Cell je jedan rollercoaster na koji se putnici ukrcavaju radi kratkotrajne (doživotne) vožnje da bi već na prvoj (zombi) prepreci bili zbačeni a njihovo mesto bi zauzeo neko drugi. Jedini koji su konstantni su Cusack, koji je u potrazi za suprugom i sinom (naravno, razveden je) i Samuel L. Jackson (vozač metroa) za koga nije poznato šta traži osim honorara za tezgarenje u ovakvim filmovima.
U svojoj osnovi Cell je prosečni zombi akcioni horor film kakav ste gledali mnogo puta. Likovi pokušavaju da pronađu delove grada koji nisu nastanjeni zaraženima i da se kreću tim putanjama sve dok se ne dočepaju sigurne teritorije. Usput se kupi minucija, hrana i sve korisne potrepštine a pronalaze se i preživeli i njihova skrovišta. Potpuno očekivano je da nijedno skrovište ne može dugo izdržati, prvenstveno zbog slabosti i naivnosti sporednih karaktera (ima tu još nečega ali to već spada u spoilere), i sve se radi kako bi likovi konstantno bili u pokretu sve do famoznog Kingovskog finala. Tako je, da baš sve ne bude poput prosečnog zombi horor filma pobrinuo se sam King svojim famoznim detaljima i specifičnostima koje obogaćuju Cell (gotovo do imbecilnosti). Kako se film više udaljava od svog početka, a likovi od aerodroma, zaraženi pokazuju sve više specifičnosti. E sad, nijedna od tih specifičnosti nije logična, što možda i nije problem za film fikcije, ali nijedan detalj ili situacija nema ni potrebno objašnjenje ili makar razlog zašto je do nje došlo. Pohvalno je što se King dohvatio kritike današnje tehnologije i njenih (zombifikovanih) korisnika (kojima je, citiram, „izbrisan hard disk”) ali bi filmu svakako dobro došlo nekakvo objašnjenje ili pojašnjenje viđenog.
Ostaju nejasnoće u vezi „digitalnog zvuka” zombija (koji osim što je cool ne služi ničemu), u vezi motivacije zombija, porekla i svrhe misterioznog vrhovnog zombija u crvenoj kapuljači (koji je smandrljanija verzija Randalla Flagga) ali i misterija užasnog završetka kome nije najveća mana što je veoma nejasan. Ove stvari su još čudnije kada znamo da je koscenarista filma bio sam King, dakle nema svaljivanja krivice na Adama Alleca (The Last House on the Left), a King je čak imao priliku i da ispravi neke stvari iz knjige ukoliko je želeo. Još jedan od velikih problema filma je njegovo trajanje od oko 100 minuta koje je naprosto prekratko. Određeni delovi filma su jako zbrzani, deluju kao da su scene skraćivane u montaži i da su određeni kadrovi izbačeni, pa nikako nisam mogao da se otmem utisku da bi Cell definitivno bolje funkcionisao da je snimljen u formi mini serije (poput gore pomenutog The Stand iz 1994. godine). Na taj način bi se i likovi bolje obradili jer ovako mnogi od njih deluju neprirodno, nedorečeno i poseduju bezrazložne i nedovoljno inicirane postupke (pogledajte naprimer ponašanje vozača sladoledarskog kamiona).
Nijedan karakter u filmu ne može dobiti prolaznu ocenu, počevši od oslabog Cusacka (koji je već igrao u mnogo boljem Kingovom hororu 1408), koji nije uspeo da se istakne u glavnoj ulozi prvenstveno zbog slabog scenarija, preko začuđujuće neubedljivog Samuela L. Jacksona (koji bulazni predugačke religiozne stihove) pa do inače odlične Isabelle Fuhrman (Esther iz Orphan) koja je morala dobiti mnogo veću minutažu. Isabelle je možda najsvetlija tačka filma, uz nekoliko spektakularnijih i originalnijih scena (masovno ubistvo na stadionu). Međutim, Cell je film koji je predodređen za zaborav: obično se filmovi snimljeni po knjigama ne dopadaju onima koji su pročitali pisano delo a Cell ide i korak dalje - on se neće svideti ni onima koji ga nisu pročitali ili koji će ga pročitati naknadno. Suviše problema ima ovaj film a glavni se tiče same priče i scenarija: ovako naškrabanoj i loše osmišljenoj priči ni trojna glumačka komisija u sastavu Cusack/L. Jackson/Fuhrman nije mogla mnogo pomoći.
0 comments:
Post a Comment