HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Michael Medaglia

Uloge: Sean McGrath, Denise Poirier, Anne Sorce

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2914740/

Trailer: https://youtu.be/PdZR2v5nK4A

Pogledajte još: The Monkey's Paw (1948)

Evo jednog vrlo čudnog filma čiju je žanrovsku pripadnost vrlo teško definisati a uspeh kod potencijalnih gledalaca još teže predvideti. Zapravo, teško mi je i da se odlučim da li je u pitanju dobar film ili ne, kao što mi je teško i napisati opis filma jer bi bilo kakvo otkrivanje nekog njegovog sastavnog elementa svakako uticalo na užitak onih koji se odluče za gledanje. Ni tu nije kraj mojim mukama jer svako komentarisanje epiloga ovde viđenih događaja ne samo da može pokvariti iznenađenje već naprosto ne mora ni značiti da sam u pravu. Deep Dark je vrlo metaforičan film, satkan iz niza poruka i pouka koje se tiču kreativnosti, seksa i života uopšte, pa tako posmatrajući njegov epilog svaki gledalac može izvući sebi svojstvenu i prikladnu poruku.

A sve počinje prilično jednostavno: Hermann Haig je umetnik u pokušaju, netalentovani mladić koji se svojski trudi da impresionira lokalnu vlasnicu elitnog ateljea ali sve što uspeva je da se obruka svojim sramotnim visećim kontrukcijama i bude bukvalno proteran. No, Hermann jednostavno ne želi da prizna kako nema umetničkog dara i kreativne inspiracije. On danima posmatra kako drugi iz njegovog okruženja uspevaju dok on vreme provodi sa vrlo čudnom majkom i noćima pokušava da stvori umetničko delo za pamćenje (i prodaju).

U trenucima očajanja Hermann poziva telefonom svog ujaka koji je sada uspešni i bogati umetnik. Ujak mu daje savet vredan pažnje ali i vredan 800 $, koje Hermann svakako nema: ukoliko želi da izađe iz kreativne krize (u kojoj je, by the way, oduvek) Hermann bi trebao da se makar privremeno preseli u stari ujakov stan koji je on koristio pre nego što je doživeo udar inspiracije i svetsku slavu. Ukoliko je stan kreativno pomogao ujaku nema razloga da ne pomogne i Hermannu a, uostalom, to je i poslednja stvar koja je Hermannu na raspolaganju.

Hermann nekako skuplja novac za dvonedeljnu kiriju, kupuje 14 istovetnih porcija špageta, useljava se u potpuno prazan i mračan stan i baca se na kreativnost. Dvanaest dana kasnije rezultati su poražavajući: viseće balansirajuće konstrukcije koje smišlja i proizvodi i dalje izgledaju traljave kao dok je živeo sa majkom, stanarina mu ističe za nekoliko dana a frižider je skoro prazan. Ali, u trenucima študiranja Hermann uočava krivu sliku pauna na nosećem zidu a iza slike rešenje svih svojih problema. Ili možda početak još većih?

Ukoliko volite misteriju i želite da je postepeno otkrivate preskočite ovaj pasus jer sadrži spoilere i automatski pređite na naredni! Iza slike se krije jedna obična crna rupa, ali obična samo na prvi pogled, ne i na drugi. Crna rupa ima moć govora i to ženskim senzualnim glasom. Rupa će uz sitniju „nadoknadu” pokušati da pomogne Hermannu u njegovim kreativnim ćorsokacima ali kao što svi dobro znamo i kao što to i očekujemo tokom gledanja Deep Dark - svaka nezaslužena pomoć i zarada mora da bude naplaćena po mnogo većoj ceni.

Deep Dark je poput neke klasične priče o zlatnoj ribici (ili majmunskoj šapi) koja ispunjava tri želje ali po mnogo skupoj ceni o kojoj nesrećnik zaslepljen uspehom i novcem nije u stanju da razmišlja. U ovom filmu je standardna priča ispričana na nešto drugačiji i bizarniji način, povremeno i prilično vulgaran, ali reklo bi se i vrlo realan, barem kada je u pitanju opisivanje umetničkih krugova (i ne samo njih). Čak i van osnovne niti filma zanimljivo je posmatrati kako funkcioniše jedna industrija te njeno iskorištavanje i zloupotreba umetnika.

Deep Dark je u osnovi film bizarne misterije, kombinacija fantastike i drame, a sve je začinjeno trilerom i hororom. Ovakva kombinacija filmova se ne viđa često a oni koji film upoređuju sa Being John Malkovich svakako nisu u krivu. Kada je horor žanr u pitanju mene je Deep Dark najviše podsetio na filmove The Monkey's Paw (gde su tri želje takođe skupo naplaćene), prvu priču iz inače lošeg omnibusa Chilling Visions: 5 Senses of Fear (takođe opisuje skupu cenu uspeha) ali i na famozni Rubber zbog apstraktnosti i bizarnosti.

Ovo je film niskog budžeta ali su sve mane ove klase filmova skoro uspešno izbegnute ili zamaskirane. Budući da se sve odvija na polju apsurda, metafora i misterije specijalni efekti su u potpuno drugom planu. Nekoliko scena je moglo da ih sadrži u ubedljivijoj ili vidljivijoj formi ali to ovakvom filmu svakako ne smeta previše. Druga stvar koja je uvek na klimavim nogama kada su u pitanju filmovi slične produkcije je gluma ali je ona u Deep Dark na prilično visokom nivou, bilo da su u pitanju glavni ili glumci u sporednim ulogama.

Nejasnoća može biti ponašanje određenih likova koji nemaju pravu svrhu u filmu, ili ne onakvu kakvu gledaoci očekuju, kao i sam završetak koji može u najmanju ruku biti dvosmilen ili trosmislen. Deep Dark je, paradoksalno, zgodan i za gledanje u društvu i u samoći; dok ćete se u osami usredsrediti na samu priču, sve njene detalje i metafore gledanje u društvu može biti zgodno zbog uzajamnog komentarisanja. Iz razloga što film nije baš jednostavan za praćenje i razumevanje ponovno gledanje je sasvim razumna odluka.

Nakon gledanja sasvim jasno zauzmite svoj stav i mišljenje šta ste to upravo videli i koja je poenta toga. Na internetu se vode diskusije o smislu filma a svaka opcija, od kreativne inspiracije, preko života pa do seksa ima smisla. U svakom slučaju preporučujem da pogledate Deep Dark ukoliko imate afiniteta prema bizarnim, uvrnutim, apsurdnim, neobičnim i dosta originalnim filmovima koji funkcionišu na nekoliko nivoa.