HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Kevin Greutert

Uloge: Sarah Snook, Mark Webber, Joelle Carter

Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt2300975/

Trailer: http://youtu.be/9ZARPPQqU6w

Pogledajte još: Oculus (2013)

Spoj Kevina Greuterta i Roberta Ben Garanta rezultirao je sasvim očekivanim filmom Jessabelle. Dok je prvopomenuti već dokazani režiser (Saw VI i Saw 3D) ovaj drugi je najpoznatiji po scenariju poludečijeg filma Night at the Museum. Jessabelle je tako sasvim očekivano odlično režirana i snimljena neoriginalna i na trenutke ne sasvim ubedljiva priča o devojci koja mora da spozna šokantnu istinu o svojoj porodici, o svojim korenima i o sebi samoj, što je do sada viđeno zaista bezbroj puta. Za nezahtevne gledaoce ovo je sasvim dovoljno a za one koji su od ovog horor hitića očekivali nešto više – žalim slučaj i više sreće drugi put.

Jessie je devojka koja doživljava saobraćajnu nesreću u kojoj gine njen dečko a ona ostaje privremeno nepokretna i vezana za invalidska kolica. Budući da je skromnu ušteđevinu potrošila na operacije i lečenje ostaje dekintirana pa joj se pruža jedina mogućnost a to je da zove svog oca sa kojim odavno nije u kontaktu i zamoli ga da živi u porodičnoj kući dok se ne oporavi. Jessie je odrasla uz svoju tetku; nakon smrti svoje majke, dok je još bila beba, otac ju je dao svojoj sestri tako da devojka jedva pamti oca a porodičnu kuću još manje. Jessie se useljava u veliku i jezivu kuću a budući da je vezana za kolica kojima odlazak na sprat nije moguć dobija na korištenje jedinu sobu u prizemlju – sobu njene pokojne majke koja nije korištena od njene smrti. Ovo je zbilja idealan početak filma i idealna postavka za jedan horor film (jeziva građevina + mračne uspomene/tajne + nepokretna akterka). Šteta što od ovog trenutka scenario sadrži prepone koje ne uspeva da preskoči.

Istražujući sobu Jessie pronalazi stare video kasete koje je njena majka snimala dok je bila trudna. Na kasetama Jessina majka proriče sudbinu svojoj još nerođenoj ćerki, dakle samoj Jessie, i predviđa joj smrt. Na stranu što bi ovakav snimak bio veoma bizaran i dovoljan da noseću osobu smatramo zrelom za lečenje u ustanovi zatvorenog tipa, na stranu što je video oprema bila čista egzotika u drugoj polovini 80-ih (posebno nižem socijalnom sloja, što Jessini roditelji koliko vidimo jesu bili) ali pravi problem su zapravo same kasete. Ukoliko je Jessin otac toliko prezirao kasete, ukoliko je znao koliko su opasne, koje tajne sakrivaju, koje događaje sa nesagledivim posledicama mogu da pokrenu zašto ih jednostavno nije uništio a ne ostavio da dve decenije stoje „sakrivene“ ispod kreveta? Nakon gledanja kaseta Jessie počinje da vidi prikazu crne devoke u kući, dotična prikaza postaje sve agresivnija a Jessie podršku pronalazi u vidu davne školske ljubavi a sada nesrećno oženjenog muškarca Prestona.

Sarah Snook u ulozi Jessie je vrlo dobra, savršena u svojoj nesavršenosti, i sa svojim drugačijim naglaskom verodostojnija od većine akterki modernih horora. Hemija koju gradi sa Prestonom (Mark Webber, 13 Sins) ima svoju težinu ali scenarista to ne koristi za nekakav hepiend već se film završava „moderno“, otvoreno i nedovoljno ubedljivo. Nedovoljno ubedljive su i horor scene. Nekoliko strašnih scena s početka filma je dosta dobro (prva scena duha u kolicima, recimo), zatim slede neke predvidljive ali dobro režirane i animirane scene (borba u kadi) a do kraja filma slede scene koju su manje strašne od onih prethodnih što dovodi do toga da film nema klimaks koji bi bio odgovarajući odličnom zapletu. Ono gde film briljira je fotografija i lokalitet mesta gde je film sniman: kuća je ogromna, mračna i zastrašujuća a okolne močvare Luizijane, specifično drveće i scenografija voodoo magije rezultiraju pravim praznikom za oči.

Jessabelle je zanimljiv film, dobro snimljen, dobro odglumljen i veoma ugodan oku. S druge strane zaplet ima svojih problema, radnja sadrži dosta klišea i scena koje godinama gledamo u ghost hororima, a film većim delom nije dovoljno strašan ali jeste preanimiran. Kada je neki film deklarisan ratingom PG-13 animacija je i maksimum koji možemo očekivati a količina krvi ili bilo kakve druge brutalnosti je svedena na minimum.