Režija: Kevin Greutert
Uloge: Costas Mandylor, Betsy Russell, Sean Patrick Flanery
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1477076/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=VKXXqYtXaP0
Pogledajte još: The Collection (2012)
Sedmim nastavkom koji je zbog marketinga umesto broja „7“ dobio dodatak „3D“, a nakon toga podnaslov The Final Chapter – završava se serijal Saw. Posle originalnog prvenca i dve trilogije nastavaka došlo je vreme da se spusti zavesa i završi serijal, da se kompletira priča razvlačena celih sedam godina. Ili možda nije?
Finale ovog serijala počinje vizuelno upečatljivom ali ne baš ubedljivom scenom jer se smrtonosna igra prvi put izvodi javno, na trgu prepunom ljudi i slučajnih prolaznika. Kako je to sve organizovano nije najjasnije, ali vizuelno deluje ubedljivo i to je autorima bilo najvažnije. S druge strane, nespretna Jill nije uspela da ukloni Hoffmana na kraju prethodnog nastavka pa sada poludeli i „provaljeni“ agent pokušava da uzvrati bivšoj Kramerovoj supruzi, u isto vreme bežeći od policije koja mu je za petama, ali i izvršavajući poslednju Kramerovu želju: da se oni koji lažno prisvajaju deo slave stave u igru sa smrtonosnim zamkama. Izvesni Bobby je iskoristio hype oko Jigsawa i „napisao“ knjigu gde je opisao kako se spasao iz smrtonosne zamke. Njegova „ispovest“ je došla do mnogih ljudi koji nisu ni najmanje posumnjali da je u pitanju obmana isključivo radi zarade, a jedan primerak knjige je došao i do samog Kramera koji je „pisca“ ekspresno stavio na listu potencijalnih žrtava. Sada će Bobby (glumi ga Sean Patrick Flanery, koga pamtimo po mnogo ubedljivijim ulogama u The Boondock Saints) morati da igra za druge učesnike smrtonosne slagalice, a finalna igra je (predvidljivo) baš ona kakvu je „opisao“ u svojoj „ispovesti“.
Zapravo, zagonetke koje se stavljaju pred Bobbyja su ono jedino što se može pohvaliti u ovom filmu. Neke od njih briljiraju na polju organizacije (scena sa vozačem zalepljenim za sedište automobila), neke su originalno osmišljene (zamka gde žrtva ne sme da bude glasna) a neke brutalne i odvratno bolne (ključ u stomaku žrtve i samovađenje zuba). Ostatak filma manje liči na Saw serijal. Kramera ima najmanje do sada (zapravo se pojavljuje u samo jednoj ne preterano ubedljivoj sceni), akcije ima više nego ikada (uključujući upad u policijsku stanicu, eksplozije automobila, rafalne paljbe), logike nikad manje a prežvakavanja starih tema i već smarajućeg moralisanja nikad više. Ukoliko se pojavi još neki nastavak serijala ubeđen sam da će oni koji su preživeli Jigsawove zamke podići spomenik svom potencijalnom ubici jer im je „otvorio oči“ i „dao novu volju za životom“. Čak i osim ovih patetičnih gluposti u filmu ima manje originalnosti nego ikada i sve protiče u mlaćenju suve drenovine i ceđenju prazne slame.
Na polju glavnog lika neke stvari su se promenile. On je sada tek u tragovima Kramerov učenik i više deluje kao da je učenik Ramba, pa ne preza ni od upada u policijsku stanicu gde će morati da prikolje nekolicinu onih koji mu staju na put. Da ih je bilo stotinu – zaklao bi ih stotinu, šta da se radi. Od disciplinovanog, staloženog agenta Hoffman je postao nova verzija Maniac Copa; zaista sam bio ubeđen da će njegov svršetak biti malo dostojanstveniji. Audio i vizuelni utisak filma je korektan, sa nekoliko apsolutno nepotrebnih 3D scena, ali veći problem od toga je prevara u naslovu filma: od završene priče nema ništa, ostavljeno je nekoliko pravaca u kojima bi mogla da teče radnja pa ako zafali para (a hoće) eto nekoliko novih Saw trilogija (u obaveznoj 3D tehnici, ofkors).
No bez obzira na pomalo neubedljiv završetak Saw serijal je itekako vredan gledanja. Prvenac je neuporediv po kvalitetu sa ostalim nastavcima gde su se samo dalje proširivale i pojašnjavale stvari „na kašičicu“, uvodili neki (ne)potrebni likovi i prikazivale brojne manje ili više zanimljive zamke. Gledanje serijala preporučujem ali sa akcentom na prvih nekoliko nastavaka. Takođe, gledanje Sawa se podrazumeva isključivo od prvog nastavka.
0 comments:
Post a Comment