Režija: James Wan
Uloge: Cary Elwes, Leigh Whannell, Danny Glover
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt0387564/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=b1lgXhFbXy4
Pogledajte još: The Collector (2009)
Zimski period je pravo vreme za gledanje nekih serijala, pa zašto to ne bi bio upravo Saw – sigurno jedan od najpopularnijih horor serijala uopšte a u zadnjoj deceniji definitivno najpopularniji. Prvenstveno sam planirao da napravim glasanje da čitaoci sajta izaberu između nekoliko najpopularnijih serijala ali sam zaključio da bi Saw svakako prikupio najviše glasova.
Iz ko zna kojih razloga sam svojevremeno gledao samo prvi deo filma dok se brojnim nastavcima nisam bavio. Međutim, priča o Saw ne počinje 2004-te godine već godinu dana ranije, kada su režiser Wan i scenarista Whannell snimili devetominutni kratki film kako bi animirali nezainteresovane producente. Film je ništa drugo do isečak iz samog scenarija prvenca Saw, i to scene gde devojka mora za određeno vreme da nađe ključ u stomaku drogiranog prijatelja. U filmčiću je umesto ženske uloge tu muškarac ali je cilj i pored slabije glume postignut i umesto u Australiji Saw je snimljen u Americi za prilično skroman budžet. Verujem da je većina čitalaca gledala ovaj film pa na radnju neću trošiti previše prostora. Dvojica muškaraca se bude iz nesvesti u starom, štrokavom i oronulom kupatilu dok između njih ležu mrtav čovek u lokvi krvi, držeći u jednoj ruci pištolj a u drugoj diktafon. Njih dvojica su privezani lancima svako na svojoj strani kupatila i imaju ograničen rok da se oslobode tako što će rešavati probleme (zagonetke) a sam početak je upravo preslušavanje diktafona koji drži mrtvac.
Cela bizarna igrarija koja uključuje mehaničke naprave, satne mehanizme, otrove u krvi i gotovo redovno žrtve koje ne uspevaju da se oslobode na vreme, odigrava se na nepoznatom mestu i u režiji (još uvek) nepoznatog Jigsawa, čija će se pojava i motivi otkriti u kasnijim nastavcima. Za vreme dok se dvojica zatočenika bore za svoj život policijska istraga traje, ali ekipa stiže na mesta zločina uvek kada je suviše kasno. Da li će tako biti i sada ostaje da se vidi u napetoj radnji koja sledi. Od početka filma primetna je vrlo dobra i dinamična režija koja gledaocu ne dozvoljava predah. Manjak radnje u vezi dvojice zatvorenika pametno je nadoknađen policijskom istragom i dešavanjima oko policajca koji vodi glavnu istragu te raznih osoba na koje vremenom (ne)osnovano sumnja. Ove dve radnje su isprepletene čime se pametno dobilo na dinamici i zanimljivosti filma. Fotografija filma je izuzetno kvalitetna, glumačka postava više nego zadovoljavajuća a mali budžet se ogleda u specijalnim efektima koji nisu direktno vidljivi (recimo ne vidi se odsecanje noge, kao ni kadrovi dotične osobe bez iste u nastavku filma).
Zagonetke koje Jigsaw postavlja pred svoje žrtve su dovoljno zanimljive ali i ne toliko razrađene (za to ostaju naredni delovi serijala). Zagonetke deluju kao prvi level neke P&C kompjuterske avanture gde je potrebno naći ključ za katanac ili hotspot na određenom mestu, često za određeno vreme. Sve u vezi kompletnog setupa i zagonetki je izuzetno zanimljivo i napeto ali kako se bliži završetak filma u vazduhu počinje da lebdi sve više znakova pitanja, no viđeni su filmovi sa mnogo nerealnijom i nesavršenijom radnjom. Osim toga moja zamerka ide i na račun nedovoljno iskorištenog Danny Glovera od koga sam očekivao mnogo više.
Oni malobrojni koji nisu gledali Saw (ako takvih ima) sigurno treba da ga pogledaju, a kao više napeti triler a manje horor on je pogodan za gledanje i onima koji ne vole toliko nasilja i/ili morbidnosti. Što se mene lično tiče Saw zaslužuje dosta visoku ocenu, ne zaslužuje baš kultni status kakav mu mnogi daju, ali da je pogodan za (čak višestruko) gledanje – to svakako.
Kada gledam na ovaj film kao film, potpuno se slažem sa tobom. Međutim ono što po meni izdvaja Saw i zbog čega smatram da zaslužuje kultni status je Džon Kramer. Sama priča o njemu i njegov lik su iznad svih Saw filmova zajedno. Odlično osmišljen, psihološki genijalan, bukvalno sve rečenice iz prvog filma su mu epohalne. "Most people are so ungrateful to be alive" - jedna od najvećih istina i moja omiljena rečenica iz sveta filma. Što se tiče nastavaka, njih sam samo gledao kroz Kramerov lik tako da mi treći deo još drži dobar kvalitet. Ako bih gledao na nastavke samo kao na gomilu ideja za ove zamke, ne bi vredeli ni pišljivog boba. Pozdrav poštovani kolega.
ReplyDelete