Režija: Douglas Buck, Buddy Giovinazzo, David Gregory, Karim Hussain, Jeremy Kasten, Tom Savini, Richard Stanley
Uloge: Udo Kier, Virginia Newcomb, Amanda Marquardt
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1763316/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=drisPcSrwEs
Pogledajte još: From Beyond the Grave (1974)
The Theatre Bizarre je omnibus film sastavljen iz šest priča, koje su režirali šestorica različitih režisera raspolažući istovetnim budžetom i slobodom da snime segment dužine 15-20 minuta po svojoj volji. Ovih šest priča povezuje još jedna, koja se dešava u Guignol teatru i prikazuje devojku koja posmatra ovih šest ispričanih priča a njih prezentuje lutka-automaton u maestralnoj izvedbi Uda Kiera. Kako prolazi vreme brišu se granice između predstave i realnosti i akteri na bini i ispred nje polako zamenjuju uloge.
Prva priča nosi naziv The Mother of Toads i možda nije najsrećnije rešenje za početak omnibusa jer je daleko od najbolje priče u filmu. Tokom godišnjeg odmora mladi par sasvim slučajno upoznaje jednu stariju gospođu koja im obećava uvid u knjigu Necronomicon. Iako lepša polovina ne kapira značaj knjige mladić odlazi kod gospođe a sve se završava pomračenim umom mladića i velikim žabama ubicama. Iako to sve zvuči maštovito i originalno priča je daleko od toga jer deluje prenaivno i nedorečeno, a jedino što mi se svidelo je starinski zaplet i okolina u kojoj se sve dešava. Drugi segment nosi naziv I Love You i prikazuje zadnje sate jednog para koji prekida svoju vezu, a sve zbog ljubomore muškarca i seksualnih apetita žene. Iako bolja od prethodne, jer poseduje bolji i ozbiljniji scenario, priča je izuzetno predvidljiva jer je svima jasno kako se jedino može završiti.
Treći segment je naziva Wet Dreams i prikazuje jednog mladića koji ima stalne noćne more kako mu neko odseca penis. Iako zna da je to samo san, i da može da se probudi kad god poželi, njegova supruga će se potruditi da granice između sna i jave nestanu a da on počne da živi njen morbidni san/košmar. Ova priča je brutalnija i krvavija od prethodne dve i ima nekoliko upečatljivo morbidnih scena. Režirao ju je Tom Savini koji i tumači jednu od glavnih uloga. Sledi segment naziva The Accident, kratka crtica, koji od ostatka filma odudara kako dužinom tako i tematikom i opštim feelingom. Majka i ćerka silom prilika nailaze na poginulog motociklistu koji je naleteo na srnu što kod devojčice dovodi do bezbroj pitanja u vezi života i smrti na koje majka pokušava da da odgovor. Ovaj segment nije pravi horor, iako ima neke uznemirujuće scene, i više je setna i atmosferična meditacija kroz oči devojčice. Da je malo duži i da ima neki smisleniji svršetak od mene bi dobio najvišu ocenu.
Vision Stains deo nam priča priču o tajanstvenoj devojci koja je pronašla način kako da preživi delove tuđeg života. Naime, ona u trenutku nečije smrti, dok mu ceo život prolazi pred očima (zbog toga bira većinom narkomane), špricom i iglom isisa beonjače, ubrizga sebi u oko i pregleda te trenutke. Iako je ideja originalna i morbidna, zbog više close-up kadrova igle u očima, filmčić ne donosi ništa više od same ideje i nema dovoljnu količinu radnje a ni preterano efektan svršetak. Pretpostavljam da autor osim ideje nije imao bog zna šta pa je rezultat ispao tek prosečan i neefektan. Poslednji deo ovog filma nosi naziv Sweets i predstavlja najmorbidniji i najbizarnijii segment kome je tema food fetish. U ovoj grotesci koja je vizuelno vrlo maštovita i efektna sve počinje prežderavanjem, povraćanjem i jedenjem izbačenog a završava se vrlo efektno scenama klanja i kanibalizma. Obavezno štivo za sve ljubitelje bizarnosti a izbegavati prikazivanje osobama slabijeg stomaka.
Kao ljubitelju omnibus horora mogu reći da sam bio blago razočaran nakon gledanja The Theatre Bizzare jer sam konstantno imao utisak neiskorišćenih potencijala. Naprosto neke priče su dosta slabije, i na nivou priče i na nivou ozbiljnost, a pošto je naziv filma takav – mogle su biti i bizarnije. Recimo, ljubomorni momak koji ne pušta devojku da živa izađe iz njegovog stana nije baš toliko bizarno; takve stvari se gotovo svakodnevno dešavaju i teško da neko može biti šokiran time jer je već dosta puta bio šokiran takvim vestima na stranama crne hronike.
Za januar 2013. je najavljen The Theatre Bizzare 2, a moj predlog je da se uradi malo studioznije i bizarnije, što da ne. Do tada moju preporuku za gledanje omnibusa radije dobijaju 4bia i Phobia 2, koji su možda manje bizarni ali ujednačeniji filmovi po kvaliteta segmenata i predstavljaju mnogo bolje filmove.
0 comments:
Post a Comment