Režija: Timo Vuorensola
Uloge: Julia Dietze, Peta Sergeant, Udo Kier
Više o filmu: http://www.imdb.com/title/tt1034314/
Trailer: http://www.youtube.com/watch?v=He_PWsJqsVY
Pogledajte još: The 25th Reich (2012)
Nedavno sam opisao film Nazis at the Center of the Earth koji je, kako se to moderno naziva, mockbuster filma Iron Sky, i „šlepao“ se na njegovu popularnost. Nakon gledanja tog vrlo slabog filma u Asylumovoj produkciji nisam ni sanjao da Iron Sky, koji je „hit“ film, nije puno bolji.
U filmu je iskorištena ideja alternativne bliske budućnosti (ali i prošlosti) gde su poraženi nacisti 1945. godine odleteli na Mesec, i na dark side of the moonu napravili vojnu bazu u obliku „svastike“. Tu su se primirili i godinama vršili razna istraživanja i razmnožavali se ofkors, a tek 2018. godine napravili svemirski brod i rešili da pokore zemlju. Jes’ da ih nema više od par ’iljada ali volja je najjači faktor u bitkama („prijava je pola ispita“, što bi rekao jedan moj poznanik) pa što da ne, vredi pokušati, a ako ne uspe – eto nas jopet nanovo za pola veka. Istina, nacistima je pored sve dobre volje, „tehnologije“ i nekog naučnika Ajnštajn looka falio i jedan delić da se mehaničko-zupčaničasto-sajlaška skalamerija pokrene. Taj deo je ništa drugo do mobilni telefon koji su oteli od jednog člana posade američkog svemirskog broda koji je sleteo na Mesec, ne znajući za nacističku bazu sakrivenu u pomrčini. Da li je mobilni telefon u sebi imao Android ili neki moderniji operativni sistem ostala je nepoznanica, na žalost svih fensi gledalaca ovog filma.
Uhapšeni američki astronaut je na svoju nesreću afroamerikanac, čovek tamne boje kože, što se ne dopada nacistima i daljna istraživanja usmeravaju prema njegovom izbeljivanju. U njega se zaljubljuje mlada devojka, buduća supruga budućeg firera, kojoj su se svideli neki aduti čoveka s crnom kožom, iako takve ljude nije nikad videla budući da je rođena na Mesecu. Nakon toga, mala ekipa nacista skupa s izbeljenim „crncem“ odlazi na Zemlju da nabavi još mobilnih telefona ali i da ih američki astronaut upozna sa predsednikom SAD-a (predsednicom, štaviše). Od ovog trenutka film sa vrlo originalnom idejom, koja me je na početku izuzetno obradovala, kreće strmoglavom putanjom naniže i strmoglavo teče do samog svog kraja. Sve deluje kao da autori i pored dobre i originalne ideje pojma nisu imali u kojem pravcu da povedu film ni šta da rade s njim, pa sve deluje kao galimatijas loših ideja i glupih štoseva u tek korektnoj izvedbi. Iako je ceo ton filma neozbiljan on je daleko od komedije pa će te se samo na nekoliko scena nasmejati dok će više scena biti embarrassing glupe.
Film poseduje i dosta gluposti, kao naprimer, kako su nacisti koji su na takvom tehnološkom nivou da i dalje voze „dajcove“ iz rata i motore trotočkaše, a pucaju iz Lugera uspeju da naprave svemirski brod. Dalje, kako je u njihovoj bazi gravitacija ista kao na Zemlji takođe je misterija (kao uostalom i napajanje vazduhom i dr.) Film poseduje i neke zanimljive momente, kao kada džinovski svemirski cepelini napadaju Zemlju naoružani džinovskim asteroidima, samo je problem što u tom trenutku film više nikoga ne zanima, a sve zbog glupih scenarističkih rešenja i haotične priče. Nacisti koji otvaraju kancelariju u elitnoj zgradi glavnog grada Amerike i stvaraju kolaboraciju sa kabinetom predsednice, kao i borba između postojećeg i budućeg firera nije nešto što je trebalo da se nađe u ovakvom filmu i siguran sam da bi film sa ovakvim zapletom morao imati zanimljiviju radnju. Jedni što mi se svidelo je završna scena ali nju naravno neću otkrivati.
Sve u svemu – razočarenje, nije da je na nivou nacista iz središta zemlje ali sam očekivao mnogo bolji film, posebno nakon izvrsnog uvoda. Više sreće drugi put, poručio bih autorima, a moj zaključak glasi da definitivno nije dovoljno imati originalnu ideju i mnogo love za efekte da bi netalentovani ljudi snimili dobar film.
0 comments:
Post a Comment